Rotaviroza predstavlja akutno infektivno oboljenje koje se karakteriše toksičnim i gastrointestinalnim manifestacijama.
ETIOLOGIJA
Izazivač bolesti je RNK virus dimenzije 65-75 nm. Sastoji se od jezgra (dvolančana RNK) i dva omotača pri čemu je spoljašnji sloj infektivan po čoveka. Dokazano je prisustvo 5 tipova (A, B, C, D i E) a za čoveka je patogen E tip.
EPIDEMIOLOGIJA
Izvor zaraze je oboleli čovek i asimptomatski virusonoša. Rotavirus se oslobađa fekalijama u velikim količinama (lO’MO11 virusa sadrži jedan gram fekalija), pri čemu dolazi do kontaminacije okoline. Osnovni mehanizam pre¬nošenja infekcije je fekalno oralni i to putem vode, hrane, kontaminiranih pred¬meta. Bolest se javlja kod dece uzrasta do dve godine mada može i kod odras¬lih.
PATOGENEZA
Uzročnik dospeva u digestivni trakt, napada služokožu i to najčešće dva- naestopalačno crevo i ileum, mada može biti zahvaćen ostali deo tankog creva. Virusi se razmnožavaju u enterocitima, uslovljavajući distrofiju i nekrozu kao i transformaciju enterocita iz cilindričnih u kubične ćelije. Limfnim putem virusi dospevaju u organe bogate RES-om. Kao posledica promena na enterocitima dolazi do smanjenja koncentracije enzima (disharidaze) što ometa normalan metabolizam ugljenih hidrata. Povećava se osmotski pritisak i povlači voda i elektroliti iz okoline. Zapaljenski proces sa svoje strane dovodi do ubrzanja pe¬ristaltike! pojave dijareje. Dehidromineralizacija uzrokuje hipovolemiju i meta¬boličku acidozu. Ozdravljenje nastaje kada dođe do uspostavljanja humoralnog imuniteta i restitucije služokože creva.
PATOANATOMSKE PROMENE
Makroskopskim pregledom tankog creva zapaža se kataralno zapaljenje služokože.
KLINIČKA SLIKA
Inkubacija je kratka, od 12 časova do 3 dana. Bolest počinje akutno. Pre¬ma ispoljenosti kliničke slike razlikuje se: tipični, atipični i oligosimptomatski oblici. Na osnovu prisustva mikroba razlikuje se čista i mešana infekcija (virusi + bakterije). Prema težini bolesti deli se na lake, srednje teške i teške.
Tipični oblik (15-25%) počinje naglo pojavom proliva, mukom, povraća¬njem i bolovima u trbuhu. Bolovi su lokalizovani paraumbilikalno. Telesna temperatura je normalna ili subfebrilna. Palpacijom se zapaža paraumbilikalna osetljivost. Stolice su tečne, žuto-braonkaste boje a njihov broj se kreće od 5-6. Bolest je praćena umerenom dehidromineralizacijom. Smirivanje bolesti nasta¬je za 3-4 dana.
Atipični oblici se odlikuju prisustvom blage kliničke slike sa ispoljenim povraćanjem i prolivom. Značaj ove forme bolesti je u virusonoštvu.
1. Teška forma bolesti se odlikuje naglašenim poremećajem hidro-elektro- litnog statusa bolesnika i poremećajem funkcije kardio-vaskulamog sistema. Kod dece se često zapaža dekompenzovana metabolička acidoza sa akutnom bubrež¬nom insuficijencijom. Kod ovakvih bolesnika zapaža se smanjenje diureze, albu- minurija, leukociturija, eritociturija, dok se u ispitivanoj krvi zapaža povećan sa¬držaj azotnih produkata.
2. Udružena infekcija ukazuje na prisustvo drugih virusnih infekcija ili udruženost sa bakterijama. Kod ovakvih bolesnika je prisutna febrilnost i znaci intoksikacije. Stolica je izmenjena sa prisustvom patoloških primesa. Gubitak tečnosti i elektrolita je naglašeniji. Kod udruženih infekcija (sa bakterijama) prisutna je hiperemija služokože creva.
KOMPLIKACIJE
Rotavirusna infekcija ne daje komplikacije, izuzev kada se radi o udruže¬noj infekciji.
DIJAGNOZA
Dijagnoza rotavirusne infekcije je kompleksna, i zasniva se na epidemio¬loškim, kliničkim i laboratorijskim potvrdama (dokazivanje rotavirusne infekci¬je u stolici, biopsijskom materijalu, elektronomkroskopski i imunoelektrono- mikroskopski kao i putem polimerizacije nukleinskih kiselina-PCR). Dokaziva¬nje dijagnoze moguće je indirektno: dokazivanje antitela na rotavirusnu infek¬ciju (RVK, ELISA, RIA i dr.).
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
Diferencijalna dijagnoza obuhvata druge virusne infekcije (Norwalk, co- rona, ccilici i dr) i bakterije (salmonellae, E. coli i dr.).
TERAPIJA
Specifična antivirusna terapija ne postoji. Predlaže se aktivna rehidromi- neralizacija (per os ili parenteralno). Davanje antibiotika je bespredmetno, izu¬zev kod pridružene bakterijske infekcije. Dijetetski režim se sastoji od čaja, so¬ka, mineralne vode uz istovremeno ograničenje unosa slatkog mleka i većih ko¬ličina ugljenih hidrata.
PROFILAKSA
Koriste se nespecifične mere profilakse. Specifične mere profilakse ne postoje