Serumska bolest je alergijska bolest krvnih sudova i oblik hipersenzitivnog vaskuhtisa s generalizovanim promenama u više organa i sistema: koža, potkožno tkivo, zglobovi, bubrezi, srce, plućna maramica, nervni sistem. Bolest je dobila naziv po prvim slučajevima koji su nastali posle primene heterolognih seruma (konjski serum).
Etiopatogeneza. Uzročnici serumske bolesti su brojni i mogu biti proteinske i neproteinske strukture.
Proteinski derivati su:
– antitetanusni serum,
– antidifterični serum,
– serum protiv zmijskog otrova,
– serum protiv gas-gangrene,
– serum protiv botulizma,
– vakcine,
– enzimii
– hormonski lekovi.
Neproteinski derivati su:
– penicilinski lekovi,
– aspirin,
– prokainamiđ,
– tiouracil i
– mnogi drugi lekovi.
Serumska bolest je senzibilizacija imunokompleksnog tipa. Reakcija u tkivu izazvana je taloženjem stvorenih imunskih kompleksa u višku antigena u zidovima krvnih sudova i duž bazalne membrane.
Taloženje imunskih kompleksa koje čine antigeni i specifična antitela iz klase imunoglobulina G aktivišu komplement i stvaraju anafilatoksin koji aktivira mast-ćelije. Oslobađaju se medijatori koji povećavaju propustljivost krvnih sudova i privlače eozinofilne i polimorfonukleame leukocite, koji svojim toksičnim medijatorima oštećuju tkivo. Imunski kompleksi aktivišu faktore koagulacije i stvaraju koagulume i zapušenje krvnih sudova. Promene u tkivu odgovaraju vaskulitisu.
Serumska bolest – Klinička slika
Simptomi se javljaju 6-20 dana od uzimanja lelca, najčešće posle 7-14 dana. Ako je bolesnik kratko vreme pre uzimanja leka, takođe, uzimao isti lek, dovoljno je nekoliko dana da se bolest ispolji.
Crvenilo i svrab na mestu gde je dat lek i povišena temperatura tela su prvi simptomi i znaci bolesti. U oko 50% obolelih javljaju se bol i otok zglobova.
Urtikarijalni vaskulitis javlja se u oko 90% obolelih. Generalizovani otoci su ređi. Često je uvećanje limfhih žlezda i slezine. Jednostrani izliv pleure javlja se u oko 23%,
a obostrani u oko 7% obolelih. Oko 60% obolelih ima proteinuriju s nefrotskim sindromom. Moguća je akutna insuficijencija bubrega. Stenokardija je čest simptom, a u oko 45% obolelih u elektrokardiogramu su ishemične promene, s infarktom miokarda u oko 1-2% obolelih. Neuritis ima oko 28% obolelih.
Dijagnostika
Pažljivo uzeta anamneza i klinička slika bolesti uglavnom su dovoljni. Nema specifičnih laboratorijskih testova. Mogu se naći povišene koncentracije imunskih kompleksa u semmu. Normalne koncentracije imunskih kompleksa u serumu objašnjavaju se činjenicom da je najjače taloženje imunskih kompleksa u tkivima oko desetog dana od unosa alergena, kada klinička slika nije još ispoljena, tako da je njihov nivo u periodu ispitivanja normalizovan.
Mogu se naći ubrzana sedimentacija eritrocita i povećan broj eozinofilnih leukocita u krvi, a u slučaju oštećenja bubrega proteini, hijalini cilindri i eritrociti u urinu.
Biopsijom se nalazi vaskulitis, ali ova metoda nije uobičajen postupak u dijagnostici. Imunofluorescentna metoda ispitivanja pokazuje depozite imunoglobuhna i komplementa.
Diferencijalna dijagnoza. Ova dijagnoza obuhvata:
– akutnu urtikariju i angioedem i
– sistemske bolesti vezivnog tkiva sa sekundamim sistemskim vaskulitisom.
Lečenje
Najvažnije je odmah prekinuti uzimanje leka koji je uzročnik bolesti. U lakšim oblicima bolesti, s promenama na koži (angioedem i urtikarija) i sa zglobnim manifestacijama daje se aspirin do 3 g dnevno, a mogu se dati i glikokortikoidni lekovi (pronison) 0,25 mg/kg/t. m. u toku dve nedelje. U slučaju oštećenja bubrega, srca i nervnog sistema, daju se glikokortikoidni lekovi 0,5-0,75 mg/kg/t. m. u toku dve do četiri nedelje.
Prognoza bolesti
Prognoza bolesti je dobra ako se bolest prepozna i leči na odgovarajući način. Oko dve trećine obolelih izleči se bez trajnih oštećenja. U težim oblicima bolesti s neodgovarajućim lečenjem javlja se sekundama fibroza bubrega i srčanog mišića. U oko 0,007% obolehh bolest ima smrtni ishod usled razvoja akutne insuficijencije bubrega i infarkta miokarda.