SLOBODNI RADIKALI
(engl. free radicals), atomi, molekuli ili joni koji imaju jedan ili više nesparenih elektrona i pokazuju
veliku reaktivnost. Nastaju gubitkom elektrona iz molekula ili primanjem elektrona, ili sime-tričnom
podelom elektronskog para jedinjenja s kovalentnom vezom prilikom cepanja ove veze. Najpoznatiji
slobodni radikali u bio-loškom sistemu jesu derivati kiseonika: superoksid, vodonikperoksid,
hidroksiradikal i slobodni ugljenični radikal. Najčešće nastaju „curenjem elektrona“ prilikom
procesa transfera elektrona (elektroni se predaju kiseoniku i nastaje superoksid) u mitohondrijama i
endoplazmatskom retikulumu. Slobodni radikali mogu da oštete sve sastojke ćelija, ali su
najosetljiviji lipidi ćelijskih membrana (peroksidacija lipida – oksidativna razgradnja lipida),
proteini koji u sebi imaju jone prelaznih metala i genetski materijal. U odbranu organizma od
negativnih efekata slobodnih radikala uključuje se više mehanizama koji sprečavaju nastanak
oštećenja (glutation, glutationperoksidaza, katalaza, superoksiddizmutaza i dr.) ili pasivno vezuju
slobodni radikal – „čistači slobodnih radikala“ (alfa-tokoferol, vitamin C). Koncentracija slobodnih
radikala u organizmu procenjuje se indirektno, određivanjem metabolita koji govore o procesu
peroksidacije lipida. Najčešće se određuje malondialdehid i supstance koje reaguju s
tiobarbituratnom kiselinom.