Redovna fizička aktivnost kod muškaraca može i do 15 godinada odloži pojavu visokog holesterola koji se povezuje sa starenjem.
Muškarci koji održavaju fizičku kondiciju mogu da odlože povećanje nivoa holesterola u krvi do kog normalno dolazi sa starenjem i do 15 godina, kažu rezultati jednog novogistraživanja.
Redovna fizička aktivnost kod muškaraca može i do 15 godinada odloži pojavu visokog holesterola koji se povezuje sa starenjem.
Muškarci koji održavaju fizičku kondiciju mogu da odlože povećanje nivoa holesterola u krvi do kog normalno dolazi sa starenjem i do 15 godina, kažu rezultati jednog novogistraživanja.
Uobičajeno je da nivo holesterola raste sa godinama a da kasnije u životu opadne, objašnjavaju autori. Prethodnaistraživanja su pokazala da visok nivo holesterola može da bude faktor rizika od srčanih bolesti. Redovna fizička aktivnost može da umanji ovaj rizik, kažu istraživači.
„Vežbanje i održavanje kondicije pomažu zdravlju arterija smanjenjem ‘lošeg’ holesterola i podsticanjem ‘dobrog'“, objašnjava autor istraživanja dr Ksuemei Sui, asistent na Fakultetu za javno zdravlje Arnold Univerziteta u Južnoj Karolini u Kolumbiji.
„Ono takođe smanjuje druge faktore rizika od ateroskleroze (suženja arterija) i ugrušaka u krvi, kao što su visok krvni pritisak, dijabetes, gojaznost i stres,“ kaže Sui.
Istraživanje je objavljeno u internet izdanju zvaničnog časopisa Američkog koledža za kardiologiju.
Za potrebe istraživanja, Sui i kolege su koristili podatke iz zdravstvenih pregleda tokom Longitudinalne studije Centra za aerobik pri Klinici Kuper u Dalasu. Ova dugoročna studija jerađena od 1970. do 2006. godine i obuhvatila je preko 11.400 muškaraca starih između 20 i 90 godina. Svaki učesnik je testiran na pokretnoj traci da bi se odredio nivo njegove bazične aerobne kondicije.
Istraživači su kod učesnikamerili ukupan holesterol, LDL holesterol, trigliceride (drugu vrstu masti u krvi) i HDL holesterol (ukupan nivo holesterola minus dobar HDL holesterol).
Muškarci sa aerobnom kondicijom manjom od optimalne su bili pod većim rizikom da dobiju visok holesterol u ranim 30-tim godinama života,ustanovili su istraživači, dok muškarci sa većom kondicijom nisu dobijali visok holesterol pre sredine 40-tih godina života.
Kod muškaraca sa slabom aerobnom kondicijom je do pojave visokog nivoa HDL i ne-HDL holesterola dolazilo početkom 20-tih i sredinom 30-tih godina života, dok su oni sa više kondicije imali normalan nivo holesterola tokom cele studije, izjavili su istraživači.
Aerobno vežbanje angažuje velike mišiće u organizmu i do njih dovodi kiseonik koji se troši tokom vežbanja. Neki primeri aerobnog vežbanja su brzo hodanje, trčanje, vožnja bicikla, plivanje, pešačenje i timski sportovi kao što su košarka i fudbal.
„Vežbanje je ključni element postizanja doživotnog zdravlja kardivaskularnog sistema“, kaže dr Greg Fonarou, profesor kardiologije na Univerzitetu u Kaliforniji u Los Anđelesu. „Redovna fizička aktivnost i održavanje fizičke kondicije se povezuju sa manjim rizikom od srčanog i moždanog udara i prerane kardiovaskularne smrti“, dodaje on.
Muškarci koji su učestvovali u istraživanju su bili u „izuzetnoj fizičkoj kondiciji“. Da li je ovo primenjivo na opštu populaciju? Jeste, kaže Sui.
„Izuzetna fizička kondicija u ovoj studiji se odnosi na osobu koja ostvaruje preporučeni obim fizičke aktivnosti od 150 minuta nedeljno umerene aktivnosti ili 75 minuta nedeljno intenzivne aktivnosti“, objašnjava Sui.
Sui kaže da potreban obim vežbanja može da se postigne kroz aerobnu aktivnost 30 minuta dnevno, pet dana u nedelji.
Drugim rečima, muškarci u istraživanju nisu bili profesionalni sportisti ili maratonci.
Za one koji trenutno ne vežbaju, preporuka je da počnu polako i postepeno stignu do preporučenih smernica za fizičku aktivnost, kažu stručnjaci.
Iako je istraživanje obuhvatilo samo muškarce, Sui smatra da isto važi i za žene.
„Mislim da se rezultati kod žena ne bi mnogo razlikovali“, kaže Sui. „Budući projekti podrazumevaju ispitivanje kardiovaskularnih faktora vezanih za godine života i utvrđivanje odgovarajućih faktora kod žena.“
S obzirom da istraživanje ističe značaj vežbanja za dugo zdravlje, Sui i kolege zaključuju da zdravstveni radnici treba da savetuju pacijente da vežbaju kako bi sprečili bolesti.
„Ovo istraživanje, uz naša prethodnaistraživanja o glukozi (šećeru u krvi) i krvnom pritisku, šalje važnu poruku zdravstvenim radnicima da poboljšanje kardiorespiratorne kondicije može da odloži pojavu visokog holesterola, dijabetesa i visokog krvnog pritiska“, kaže Sui. „Klinički doktori treba da savetuju svoje pacijente da povećaju nivo fizičke aktivnosti da bi poboljšali kondiciju.“
Fonarou se slaže sa ovom idejom. „U potpunosti se slažem sa tvrdnjom da više pažnje treba da se posveti edukaciji osoba svih starosnih doba o važnosti vežbanja. Klinički doktori treba da edukuju svoje pacijente o prednostima kondicije i savetuju ih kako da poboljšaju kondiciju i ostvare individualne ciljeve.“