SVAKOG dana 47 osoba u Srbiji doživi infarkt, a njih 15 umre od posledica srčanog udara. Srbija je skoro šampion po broju smrti od infarkta miokarda, „bolji“ od nas su samo Rusi i Ukrajinci. Kada se ovim brojkama doda crna statistika, po kojoj u našoj zemlji svakog sata umre šest osoba od raznih oblika kardiovaskularnih bolesti, jasno je da se na srčane bolesti mora „pucati iz svih oružja“. Jer, za većinu kardiovaskularnih bolesti, pa i infarkt, faktori rizika su istovetni. I ne samo to – mnogi od tih uzroka su u rukama samih pacijenata.

Kada dođe do bola u grudima, Hitne pomoći i hitnih intervencija, jasno je da su pre toga propuštene mnoge šanse da se bolest spreči, ili makar ublaži. Promena ponašanja i navika našeg stanovništva, i to iz korena, jedan je od glavnih ciljeva nedavno pokrenute kampanje „Doživi život“.

Ova kampanja, koju su pokrenula lekarska udruženja i lekari kardiolozi, pokušava pre svega da utiče na građane kako bi shvatili da najveće oružje u borbi protiv infarka i smrtnosti od srčanog udara imaju, pre lekara – pacijenti, smatra profesor dr Zoran Perišić, kardiolog i predsednik Udruženja kardiologa Srbije.

* Koji su razlozi tako velike smrtnosti od infarkta i kardiovaskularnih bolesti uopšte?

– Jedan od glavnih uzroka su prekomeran unos soli i hipertenzija, nezdrave životne navike kombinovane sa nedovoljnom informisanošću i niskim ekonomskim standardom naših građana. Kardiovaskularnim bolestima pogoduju stres i buka, a upravo to je život koji danas živimo. Većina naših ljudi neodgovorno konzumira alkohol, svaki treća osoba u Srbiji je pušač, a skoro svi naši građani su fizički neaktivni. Mi lekari smo nemoćni ukoliko svaki pojedinac ne vodi brigu o sebi. U zapadnim zemljama je i pored porasta rizika za obolevanje od kardiovaskularnih bolesti, stopa mortaliteta smanjena.

MENTALITET * Da li bi model zdravstvenog osiguranja koji bi insistirao na redovnim preventivnim pregledima mogao da utiče na adekvatan početak lečenja srčanih bolesti?
– Ovde se ne radi o modelu, već o kulturi lečenja samih obolelih tj. pacijenata. Ukoliko bismo mi sami shvatili ozbiljnost nekog oboljenja, tegoba koja nam se dešavaju, to bi doprinelo da ozbiljno shvatimo simptome svog tela. I u velikoj meri bi imalo uticaja na stepen ranog otrivanja srčanog oboljenja.

* Kako im je to pošlo za rukom?

– Kako? Istraživanja su pokazala da se delovanjem na tri faktora postiže najviše, a to su hipertenzija (i unos soli), pušenje i sekundarna prevencija. Čak 80 odsto prevremene smrtnosti i više od 50 odsto obolevanja od kardiovaskularnih bolesti može da se spreči primarnom prevencijom, koja podrazumeva promenu stila života i delovanje na faktore rizika.

* Ako je suditi po crnim statistikama, čini se da nam delovanje na preventivne faktore ne ide baš najbolje?

– Postoji mnogo načina da se loše navike promene, svaki činilac društva snosi deo odgovornosti. Jedan od njih je edukacija stanovništva. Neophodno je redukovati pušenje, alkohol, unos soli, regulisati telesnu težinu, povećati fizičku aktivnost, redovno kontrolisati krvni pritisak i uzimati propisanu terapiju. Pacijenti koji preuzimaju aktivnu ulogu su važan faktor u unapređivanju lečenja.

* Kako pacijenti nisu uvek voljni da menjaju navike i bave se prevencijom, šta zdravstveni sistem može da uradi po tom pitanju?

– Kroz kampanju „Doživi život“ trudimo se može dopremo do što šireg auditorijuma, kako bismo ovaj problem prikazali kao problem društva, a ne kao sporadičnu nevolju pojedinca koga zadesi neki kardiovaskularni događaj. Svetska zdravstvena organizacija kao cilj je postavila smanjenje smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti za 25 odsto do 2025. godine. Kroz kampanju planiramo da putem medija informišemo javnost o primarnoj i sekundarnoj prevenciji, o simptomima infarkta, o načinu na koji treba reagovati – možda ćemo nekome ko nas bude poslušao upravo i spasti život i mi bismo to smatrali uspehom.

Cilj naših udruženja je smanjenje stope obolevanja i umiranja od kardiovaskularnih bolesti, unapređenje sistema zdravstvene zaštite radi bolje prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti, preveniranje faktora rizika, unapređenje dijagnostike kao i kvaliteta života obolelih.

* Na koji način planirate da radite na smanjenju stope infarkta?

– Način za delovanje je i agresivnije sprovođenje usvojenih zakona i strategije. Konkretno mislim na Nacionalni program kardiološke zdravstvene zaštite do 2020. godine koji je Vlada Republike Srbije usvojila još 2010. godine, i čiji ciljevi su kompatibilni sa ciljevima kampanje „Doživi život“. Pokrenuli smo vebsajt .dozivizivot.rs gde građani mogu da dobiju informacije kakve konkretne mere prevencije treba preduzeti, u kojim situacijama se obratiti lekaru, kao i koliko je važno pridržavati se saveta lekara u smislu propisane terapije i saveta o izmeni načina života. S druge strane, lekari će na sajtu kampanje i Akademskog medicinskog edukacionog centra dobijati neophodne stručne informacije u svrhu stalnog unapređivanja zbrinjavanja pacijenta.

zdr perisic MALA

* Na koji faktor rizika za kardiovaskularne bolesti je najteže uticati?

– Na čoveka. Najteže je motivisati i pokrenuti pojedinca. Neophodno je da slušamo poruke koje nam organizam šalje, da shvatimo koliko je život dragocen i da se borimo za njega. To je razlog zašto smo kampanju nazvali „Doživi život“. Mnogi ljudi veruju da je infarkt iznenadan i intenzivan, kao što se često prikazuje u filmovima, kada se osoba odjednom uhvati za grudi i padne na pod. Istina je ipak nešto drugačija, jer infarkt ne nastaje iznenada, već počinje polako, kao blag bol ili nelagodan osećaj.

* Kolike su mogućnosti za adekvatno redovno praćenje pacijenata po izlasku iz bolnice posle preležanog infarkta?

– Na tome zajednički rade Udruženje koronarnih jedinica Srbije i Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Neophodno je unaprediti Nacionalni registar pacijenata obolelih od AKS (akutnog koronarnog sindroma), putem koga se prate pacijenti na godišnjem nivou. Unapređivanje ovog registra dugoročno bi omogućilo smanjenje mortaliteta.

* Da li postoje podaci o mortalitetu tokom jedne godine nakon infarkta i kako uticati na smanjenje te stope?

– U Evropi on iznosi oko 15 odsto, za razliku od hospitalnog mortaliteta, koji je smanjen na pet do osam procenata. To praktično znači da su procedure i tehnologija na polju interventne kardiologije koje se primenjuju u bolnici veoma efikasne. Međutim, procenat onih koji umru do godinu dana po izlasku iz bolnice je skoro dupliran. U Srbiji, hospitalni mortalitet jeste smanjen, i to značajno, ali šta se dešava po izlasku iz bolnice, te podatke, nažalost, nemamo.

* Da li mi pratimo dugoročnije pacijente posle infarkta?

– Registar pacijenata sa AKS još uvek ne omogućava dugoročno praćenje pacijenata, tokom jedne godine nakon infarkta miokarda ili napada nestabilne angine. Bez preciznih podataka teško je unapređivati i jačati zdravstveni sistem. Upravo iz tog razloga, pokrenut je projekat unapređivanja Nacionalnog registra pacijenata kako bi se stekli relevantni podaci koji bi dali precizan uvid u stanje u zemlji i predstavljali polaznu osnovu za sve dalje aktivnosti, bilo da se radi o edukaciji zdravstvenih radnika, znali bismo tačnije koga i gde treba edukovati, bilo da se radi o infrastrukturi – na pr. otvaranju novih dežurnih sala (24 sata) ili unapređenju samog lečenja itd.

LEKOVI

* Kakva je situacija sa novim terapijama, ima li tu pomaka?

– Kada je reč o adekvatnoj i kvalitetnoj terapiji, moram da istaknem da se u našoj zemlji većina osnovnih kardiovaskularnih lekova koristi. Kada se govori o novim lekovima u kardiologiji, treba napraviti razliku, da li je to zaista novi inovativni lek, koji svojim novim mehanizmom popravlja prognozu tj. smanjuje smrtnost. I ako je tako, važno je da ovi lekovi budu dostupni što većem broju bolesnika. Drugo je ako su u pitanju lekovi za koje već postoje slične paralele. Tada su nam takvi lekovi interesantni samo ako je cena niža od postojećih. Moramo realno sagledati situaciju u kojoj se nalazi naša zemlja.