Šta čita vaše dete

razlikovanje dobrog i loÅ¡eg. Trebalo bi takođe imati u vidu da je dugi niz godina naÅ¡a književna kritika imala previÅ¡e obzira prema nekim loÅ¡im dečjim piscima. O tome je često govorio DuÅ¡ko Radović. PlaÅ¡ili su se valjda da ih ne naljute. DeÅ¡avalo se da i najloÅ¡iji pesnici i pisci dobijaju nagrade. Taj strah, u međuvremenu,pretvorio se u nemarnost, ne računajući naravno časne izuzetke. Tako se desilo da je David Albahari pre nekoliko godina napisao avanturistički roman za decu koji su književni kritičari zaboravili da pogledaju. Čekali su očito delo za odrasle! Å ta mislite, da li su se tako u Italiji odnosili prema delima Itala Kalvina?“, pita Mirjana Ognjanović.

Vasa Pavković, književni kritičar, smatra da su produkcija domaćih knjiga kao i položaj domaćih pisaca ugroženi. Objašnjava da su mnoge izdavačke kuće, silom prilika, prinuđene da objavljuju samo komercijalnu literaturu.

„U takvim okolnostima prva je na udaru književnost za decu. Ako je i zastupljena kod nekog izdavača, njom dominiraju prevedene knjige, a o kritici najčešće ne možemo ni da govorimo. UopÅ¡te, malo je autora kritičkih tekstova, i u toj manjini trebalo bi da se pojave oni koji bi pisali o tako malo knjiga za decu. Književnost za decu počiva, u stvari, na visokoj tradiciji Zmaja, DuÅ¡ka Radovića, Dragana Lukića, Mire Alečković, Voje Carića, Ljubivoja RÅ¡umovića i drugih. Međutim, danas je malo onih koji bi pisali za najmlađe. Deca nemaju dovoljno dobrih knjiga na kojima bi odrastala, i mnogo viÅ¡e vremena posvećuju kompjuterima“, smatra Vasa Pavković.

Pisac i pesnik Dragan Lakićević, autor knjiga za mlade „Bajka o jabuci“, „Mač kneza Stefana“, „Princeza i lav“, „Vitez viline gore“, ističe da će knjiga uvek biti ogledalo druÅ¡tva u kojem se Å¡tampa, čita, tumači: „Status književnosti za decu u nas je uslovljen najpre statusom dece i knjige u druÅ¡tvu, a odmah zatim statusom roditelja i Å¡kole. Ti statusi su nezavidni, i u odnosu na poredak koji nam je prethodio i u odnosu na ‘svet’ kojem deklarativno teži ‘motor’ ove zajednice“.

Na drugoj strani, na književnost za decu se i ranije gledalo kao na oblast manje složenu, pa samim tim i manje važnu od takozvane književnosti za odrasle, i njome su se, u skladu s tim, bavili manje ambiciozni profesori i manje „učeni“ kritičari. I dok su postojali, časopisi i listovi ovakvoj kritici ostavljali su minimum prostora.

„Sad je propala i na poseban način nestala i kritika književnosti za odrasle: tradicionalne dnevne novine izbacile su rubrike o knjigama i vrednostima, a većina novih novina i ne zna za tu vrstu informisanja. Situacija u bibliotekama zaslužuje posebno istraživanje“, kaže Lakićević, uz napomenu da su najsvetliji trenuci u naÅ¡oj književnosti za decu bili u 19. veku – J. J. Zmaj i u 20. – DuÅ¡an Radović.

(MONDO)