Pristranost u objavljivanju naučnih istraživanja prilično je česta pa ni sami lekari ponekad ne znaju kakve lekove prepisuju svojim pacijentima.
Kada dođete kod lekara zbog određenog zdravstvenog problema, on vas pregleda, postavi dijagnozu i prepiše vam odgovarajući lek. Vi, kao pacijent koji ima poverenja u svog lekara, uredno pijete taj lek jer želite da ozdravite. Međutim, što ako ste dobili potpuno pogrešan lek koji može prouzrokovati više štete nego koristi? Šta ako toga nije svestan ni vaš lekar koji vam je lek prepisao u najboljoj ri jer veruje da je reč o delotvornom leku?
Nije prijatno čuti ovako nešto, ali takve stvari se događaju. Ako se pitate kako je to moguće, odgovor je zapravo jednostavan – greška pristrasnog objavljivanja. Plasiranju bilo kog leka na tržište prethodi niz istraživanja kako bi se dokazala njegova učinkovitost. Rezultati istraživanja, ali i procesi vođenja samih istraživanja, objavljuju se u naučnim časopisima, ali i drugim publikacijama naučne literature.
I tu dolazimo do problema – u naučnoj literaturi znatno češće se objavljuju rezultati onih istraživanja koja su dokazala efikasnost određenoga leka. Sa druge strane, istraživanja koja pokažu negativne rezultate, vrlo retko budu objavljena. To je učestao problem u nauci i ne događa se samo u medicini, ali upravo je medicina ono područje koje nam je najzanimljivije jer je usko vezano za naše zdravlje.
Dakle, u naučnoj literaturi najčešće se mogu pronaći samo ona istraživanja koja su dala pozitivne ocene za određeni lek, ali je gotovo nemoguće pronaći ostala istraživanja koja su pokazala da taj isti lek nije toliko delotvoran, odnosno, da je možda čak i štetan. Lekari koji prepisuju lekove svojim pacijentima o njihovoj efikasnosti informišu se upravo u naučnoj literaturi, ali problem je što tamo neće pronaći negativne učinke određenog leka jer se to najčešće ne objavljuje. Na samom kraju, zbog nedostatka svih informacija, oni pacijentima prepisuju lekove verujući u njihov pozitivan učinak, ali ne znaju da ti isti lekovi mogu možda prouzrokovati i štetu.
Apsurd u medicini koja je zasnovan na dokazima
Na problem izdavačke pristranosti više puta ukazao je i Ben Goldakre, ugledni britanski lekar, popularizator nauke i autor vrlo uspešne knjige “Loša nauka”. Kako tvrdi, apsurd je da se to događa u samoj srži medicine koja je zasnovana na dokazima. Priznao je kako je i sam bio žrtva loše informisanosti.
“Jednom sam pacijentu prepisao lek reboksetin. To je antidepresiv. Ja sam doktor štreber tako da sam pročitao sva moguća istraživanja o ovom leku. Pročitao sam jedno objavljeno istraživanje koje je pokazalo da je reboksetin bolji od placeba i još tri objavljena istraživanja koja su pokazala da je dobar koliko i drugi antidepresivi. Budući da moj pacijent nije dobro reagovao na druge antidepresive, pomislio sam – reboksetin je podjednako dobar, mogu da pokušam sa njim. Međutim, ispostavilo se da sam bio obmanut”, otkrio je Goldakre.
Naknadnim proučavanjem saznao je da je objavljeno sedam ispitivanja u kojima se reboksetin upoređivao sa placebom, odnosno šećernom tabletom: “Jedno od njih je bilo pozitivno i to je ispitivanje objavljeno. Međutim, šest ostalih istraživanja je bilo negativno i ona nisu objavljena. Dakle, objavljena su tri ispitivanja koja upoređuju reboksetin s drugim antidepresivima, a u kojima je reboksetin podjednako dobar. Međutim skupljeno je tri puta više valjanih podataka o pacijentima, a oni pokazuju da je reboksetin lošiji od tih drugih lekova i ta ispitivanja nisu objavljena!”
Istraživanja “izgubljena u prevodu”
Goldakre smatra kako je pristrasnost u objavljivanju istraživanja prilično česta i da u velikoj meri utiče na svaki deo medicine: “Prosečno, polovina svih istraživanja se ‘izgubi u prevodu’, a mi znamo da će pozitivni nalazi biti dva puta češće objavljeni nego negativni… Ako neko sprovede deset istraživanja, ali objavi samo onih pet koja su dala dobre rezultate, odnosno ona koja su potvrdila željene učinke, onda imamo problem koji utiče na pacijente”.
A zašto su izdavači uopšte pristrasni u objavljivanju rezultata istraživanja? Na ovo pitanje ne postoji jednostavan odgovor. Naravno, svima prvo pada napamet uticaj farmaceutske industrije i to je u određenoj meri istina. Farmaceutske kompanije često finansiraju istraživanja i njima je u interesu da se objave ona s pozitivnim rezultatima, dok negativna istraživanja neretko žele da zataškaju i puste da padnu u zaborav.
Međutim, nije problem samo u moćnoj industriji lekova. U izdavačkoj pristranosti sasvim sigurno veliku ulogu igra i psihološki element. Naime, u prirodi je čoveka da je skloniji stvarima koje može povezati, odnosno potvrditi pa se u takvim okolnostima čini logičnije objaviti ona istraživanja koja potvrđuju efikasnost određenih lekova, a zanemariti negativna istraživanja, odnosno ona koja nisu uspela da dokažu učinkovitost nekog leka na određenu bolest.
Sve ovo, naravno, ne znači da treba izbegavati lekove po svaku cenu. Zahvaljujući iscrpnim istraživanjima tokom proteklih decenija, dobili smo lekove koji leče čitav niz različitih bolesti – od obične glavobolje do složenijih bolesti poput karcinoma. Dakle, delovanje farmaceutske industrije ima smisla, a na lekarima je da se dobro informišu o svakom leku koji prepisuju pacijentima.
(Tportal)