Stidljivost i usamljenost

Kada biste nekog zamolili da opiše stidljivog čoveka, verovatno biste dobili otprilike ovakav odgovor.
„To je neko ko je miran, teško se uključuje u razgovor i teško ga je upoznati „.
Medjutim, ako stidljivog čoveka zamolite da opiše samog sebe, odgovor će biti sasvim drugačiji: „Čini mi se da svi gledaju u mene i misle kako glupo izgledam dok crvenim, zamuckujem i nisam u stanju reći bilo šta zanimljivo ili smešno „. Budući da stidljiv čovek i ne pomišlja kako i drugi imaju slične teškoće, tom samoopisu dodaće: “ Svi se šale i zabavljaju osim mene „.

Može vam se dogoditi da zbog stidljivosti prestane uživati u životu i da postanete veoma usamljeni.

Pojam stidljivosti obuhvata mnoštvo različitih teškoća. Umeće zajedničkog života sa drugim ljudima nije urodjeno.Tome nas u detinjstvu i mladosti uče roditelji, rodjaci i prijatelji.Ponekad se to umeće ne savlada u potpunosti i stoga se kasnije u životu medju ljudima osećamo zbunjeno i neugodno. Neki ljudi, na primer, znaju šta žele nekome reći ali od prevelikog straha to ne uspevaju i zato ih hvata još jači strah. Neki očajnički žele uspostaviti kontakt s drugima, ali naprosto ne znaju šta bi pritom rekli. Drugi znaju šta bi rekli, ali ne mogu naći prave reči. Neki ljudi ne znaju šta bi rekli nakon pozdrava. Drugi opet sa lakoćom neobavezno brbljaju, ali kad razgovor postane malo ličniji zbunjeno ućute.Takvi ljudi imaće mnogo poznanika, ali nijednog bliskog prijatelja.

Stidljivost i usamljenost povezani su sa tim kakva ste osoba i koliko dobro ste naučili sebe izraziti i pokazati drugima.Upitanju su socijalne veštine, pre svega veština slušanja i izražavanja.

Biti dobar slušalac ne znači samo prijateljski i sa iščekivanjem gledati u sagovornika, već postavljati prava pitanja, koja nisu lična i sagovornika ne ugrožavaju, npr „Koliko dugo živite ovde? „

Nekada su ljudi čekali da budu predstavljeni, a danas se uglavnom morate sami predstavljati. Na zabavi, gde je uobičajeno predstaviti se možete reći: “ Zdravo, upravo sam stigla. Muzika je malo preglasna, zar ne? Usput, ja sam Svetlana. A kako se vi zovete?“

Znati kako i kada valja prekinuti razgovor jednako je važno kao i znati ga započeti. Na zabavi obično ne želite celo veče razgovarati s jednom osobom, pa je važno da znate prekinuti razgovor. Ako na zabavu niste došli sami možete reći: „Vidim kako mi žena/prijatelj maše odande.“ Želite li razgovor proširiti i na druge osobe recite: „Dodjite da Vas upoznam sa svojim mužem/prijateljem.“ Ako ste na zabavu došli sami, a hteli biste promeniti sagovornika, možete reći: „Oprostite moram da telefoniram.“ ili „Oprostite moram nakratko izaći.“ To su neistiniti, ali ipak prihvatljivi izgovori, naravno pod uslovom da ih znamo izgovoriti tako da ne bude odmah svima jasno da su neistiniti. Možda ćete reći da je to licemerje. No, zamislite šta bi se dogodilo kada bi svi uvek govorili ono što osećaju i odmah će vam biti jasno zašto u svakom društvu postoje takvi izgovori.Tek kada nekoga dovoljno dobro upoznate i s njim uspostavite odnos međusobnog razumevanja, možete sebi dopustiti raskoš potpune iskrenosti.
Isto tako, nemojte biti razočarani ako na zabavi neko drugi upotrebi sličan izgovor.To samo znači da želi razgovarati i s nekim drugim. Možda ćete izmeniti i nekoliko sagovornika pre nego što upoznate nekoga dovoljno bliskog za duži razgovor.

Usamljenost

Navedeno je 10 tvrdnji. Za svaku odredite je li pretežno tačna ili je uglavnom pogrešna.

1. Usamljenost je upozorenje da je naša sposobnost vezivanja i ostajanja u vezi ugrožena.

2. Usamljenost je ponekad znak nekog ličnog problema.

3. Osećaj tuge i depresije sastavni su delovi usamljenosti.

4. Usamljeni se ljudi mogu osećati otudjeno i različitim od drugih ljudi.

5. Većina ljudi pogrešno pretpostavlja da drugi ljudi imaju više prijatelja nego oni sami.

6. U svojim šezdesetim, sedamdesetim, osamdesetim godinama, ljudi su manje usamljeni nego mladji odrasli.

7. Od usamljenosti osobito pate adolescent.

8. Visokoobrazovani ljudi i ljudi koji obavljaju vrlo zahtevne i prestižne poslove, manje su usamljeni nego ljudi ostalih zanimanja.

9. Jačina osećaja usamljenosti varira tokom dana i tokom sedmice.

10. Ljudi se više osećaju usmljenim tokom praznika i godišnjih odmora.

Usamljenost je zaista veliki problem savremenog čoveka. Iskustva svih telefona za pomoć ljudma u krizi pokazuju da je usamljenost jedan od glavnih razloga zbog kojeg ljudi traže pomoć – zapravo, strpljivog i saosećajnog sagovornika.

Šta činiti?

– Otkrijte uzrok usamljenosti
Razdvojite dogadjaj koji je bio uzrok usamljenosti od ponašanja koja podstiču usamljenost.
Uzroci mogu biti: gubitak bliske osobe, promena posla, razvod, promena sredine;

Faktori koji podstiču usamljenost: nisko samopouzdanje, nisko samopoštovanje, strah od odbacivanja, strah od novog vezivanja, strah od svega i svačega;Ovi faktori se mogu kontrolisati.

– Obnovite kontakte
Svakodnevno susrećemo nove ljude, ali i mnoge stare znance s kojima se samo pozdravimo u prolazu. Koliko puta se dogodi da smo razmenili telefone i adrese, a da se nikad nismo javili tim ljudima. Ne čekajte da se oni prvi jave vama, učinite vi prvi korak.Potražite ljude iz mladosti, iz bivšeg komšiluka ;

-Preduhitrite usamljenost
Napravite spisak ljudi sa kojima jeste u kontaktu, kao i onih sa kojima ste nakada bili u kontaktu i dragi su vam, ali je veza vremenom oslabila, bez pravog razloga. Nazovite ih, pošaljite mejl, pismo;
Učlanite se u planinarsko društvo, upišite kurs jezika, plesa, istorije umetnosti, idite na izlete. Nabavite psa.

-Pomažite drugima
Oglasite se da dajete instrukcije iz nečega što znate. Ako je samo usamljenost problem, ne morate to naplatiti. Postanite član neke humanitarne organizacije.