Strumom nazivamo morfološki izmenjenu (uvećanu), a očuvane funkcije, štitastu žlezdu. Zavisno od učestalosti i iokacije postoji; endemska (preko 10% stanovništva određenog regiona) i sporadična gušavost.
STRUMA – Gušavost
Strumom nazivamo morfološki izmenjenu (uvećanu), a očuvane funkcije, štitastu žlezdu. Zavisno od učestalosti i iokacije postoji; endemska (preko 10% stanovništva određenog regiona) i sporadična gušavost.
Etiologija i patogeneza:
Nedostatak jodnih soli u vodi, hrani ili vazduhu (u endemskoj strumi), zatim strumogene materije iz hrane (repa, kelj, kupus, soja – u sporadičnoj strumi) su najćešći razlozi gušavosti. Od ređih, pominju se hipoproteinemije, magnezijum, kobalt i druge soli. Navedeni deficiti su razlog povremenom sniženju sinteze jodnih hormona, koji uslovljava dezinhibiciju lučenja TSH. Tirostimulirajući hormon će izazvati hipertrofiju, kasnije i hiperplaziju ćelija šttitaste žlezde, čime će žlezda uspeti da nadoknadi deficit jodnih hormona tiroidee kojima se (za neko vreme) prekida stimulacija od strane TSH. Verovatno je da se karenca joda nastavija (naročito u vreme povećanih potreba za hormonom – fizički napor, infekcija, trauma, graviditet i si.), što uslovljava ponavljanje čitavog cikiusa sa povećanjem žiezde u talasima.
Klinička slika:
Uvećana štitasta žlezda ne daje nikakve poremećaje, jer se nivo hormona najčešće nalazi na donjoj granici normale. U slučajevima velike strume, može doći do kompresije na okolna tkiva (naročito retro- sternalna struma) i kliničkih znakova na toj osnovi. Veličina štitaste žlezde se gradira kao:
0 – normalna, žlezda koja se ne napipava zbog činjenice da se po konzistenciji ne raziikuje od okolnog tkiva;
I – stepen, žlezda se napipava, jer je izmenila konzistenciju (uvećana je do 100%), ali se to sa distance ne može videti;
II – stepen, žlezda se i napipava kao uvećana, a istovremeno se to vidi iz daljine
III – stepen, žlezda je značajno uvećana i dominira u kliničkoj slici. Ima autora koji dodaju i četvrti stepen, kojeg opisuju kao Struma permagna.
Uvećana štitasta žlezda može se naći u više različitih bolesti: tiroiditisu, hipertirozi, tumorskim formacijama (benignim ili malignim) iz svih delova konstituenata žlezde, sarkoidozi, hematomima, apcesima i dr. Međutim, od značaja je strumu razlikovati od karcinoma i Hashimoto tiroidita (videti kasnije).
Terapija:
Jod, u vidu Lugolovog rastvora (KJ). Ova vrsta terapije je prevencija od daljeg porasta žlezde, jer je žlezda, po pravilu, fibrozirana i ne može se smanjivati. Izuzetak su deca u pubertetu i kod trudnica gde se može pojaviti laka hiperplazija, koja se može suprimirati ovim načinom (otvorene flašice sa tinkturom joda u školama, jodiranje soli). Velike strume, koje vrše kompresiju (ili iz estetskih razloga), hirurški se uklanjaju. Retrosternalne strume daju više kompresivnih znakova, ali se hirurške intervencije na tim strumama, dosta često, komplikuju hipoparatiroidizmom jer ih je teško zaštititi tokom operacije, a naročito od post-operativne nekroze.
Kretenizam – bio je relativno česta pojava u endemskim krajevima sa strumom. Majka deteta kretena može da rađa zdravo-normalnu decu i povremeno da rodi bolesno. Ona (kao i ostale osobe tog područja) nema dovoljno joda za potrebe organizma, te ako se taj nedostatak još i pojaća (naročito zimi ili ako je u stanju povećanih potreba za jodom: fizički posao, kakva infekcija i sl.) i ako je u vreme graviditeta, pa još u vreme organogeneze CNS deteta (embriona), a za isto je, kako znamo, neophodan jod – onda dolazi do definitivnog oštećenja mozga. Takvo novorodenče je kreten. To znači da, kod debila (često sa prisutnom hipoti- reozom), sa definitivnim oštećenjem CNSa, i kasnija terapija tiroidnim nastali defekt. On se, naravno, uz takvu terapiju neće pogoršavati. Danas je, zbog jodiranja soli, u gotovo svim endemskim područjima, broj kretena sveden na retkost. To znači, ukoliko se otkrije novorodenče sa takvim defektom, odmah se preduzimaju opsežne mere jodne profilakse.