Sve o bolu?

Omogućuje telu da reaguje i spreči dalje oštećenje tkiva.

Uzroci bola su neprijatni i štetni nadražaji. To mogu biti nadražaji mehaničke prirode (kao što su povrede), hemijska oštećenja (dejstvo hemijskih materija, organske ili neorganske prirode), velika toplota ili hladnoća, i sl.

Ljudi osećaju bol kada impuls putuje kroz nervna vlakna do mozga na tumačenje. Iskustvo boli je različito kod svake osobe, a postoje različiti načini da se bol oseti i opiše. Ova varijacija može, u nekim slučajevima, učiniti izazovnim definisanje i lečenje boli.

Bol se može osetiti kada specifični nervi zvani nociceptori otkriju oštećenje tkiva i prenose informacije o oštećenju duž kičmene moždine do mozga. Na primer, dodirivanjem vruće površine poslaćete poruku kroz refleksni luk u kičmenoj moždini i prouzrokovati trenutnu kontrakciju mišića. Ova kontrakcija će povući ruku od vruće površine, ograničavajući dalje oštećenje.

Ovaj refleks se javlja tako brzo da poruka nije ni stigla do mozga. Međutim, poruka o boli i dalje ide mozgu. Jednom kada stigne, izazvaće neprijatne osećaje – bol. Tumačenje ovih signala u mozgu i efikasnost kanala komunikacije između nociceptora i mozga diktiraju kako pojedinac doživljava bol.

Bol može biti akutna ili hronična.

Ova vrsta boli je uglavnom intenzivna i kratkotrajna. To je način na koji telo upozorava osobu na povredu ili lokalizovano oštećenje tkiva. Lečenje osnovne povrede obično rešava akutni bol.

Akutna bol pokreće mehanizam “borbe ili bega” u telu, što često rezultira bržim otkucajima srca i brzinom disanja.

Postoje različite vrste akutnog bola:

Somatska bol: Osoba oseća taj površni bol na koži ili mekim tkivima odmah ispod kože.

Visceralni bol: Ovaj bol potiče iz unutrašnjih organa i sluznica šupljina u telu.

Preneseni bol: Osoba oseća upućeni bol na mestu koje nije izvor oštećenja tkiva. Na primer, ljudi često osećaju bol u ramenu tokom srčanog udara.

Akutni bol treba lečiti do pozitivnog ishoda:

– Smanjenja bola i patnje

– Poboljšanog fizičkog i mentalnog funkcionisanja

– Brzog povratka aktivnostima dnevnog života

– Skraćivanja odsustva sa posla i dr. aktivnosti

– Poboljšanja  socijalnog blagostanja

– Skraćivanja dužine hospitalizacije i troškova

– Sprečavanja prelaska akutnog u hronični bol

Ova vrsta boli traje mnogo duže od akutnog bola, pa često nema leka. Hronični bol može biti blag ili jak. Može biti i neprekidan, poput artritisa, ili isprekidan, kao kod migrena. Povremeno se javljaju povremeni bolovi, ali prestaju između bljeskova.

Postoje i drugi, specijalizovaniji načini opisivanja bola.

Oni uključuju:

Neuropatski bol: Ovaj bol se javlja usled povreda perifernih nerava koji povezuju mozak i kičmenu moždinu sa ostatkom tela. Može se osećati kao strujni udar ili izazvati nežnost, drhtanje, trnce ili nelagodu.

Fantomska bol: Fantomska bol nastaje nakon amputacije ekstremiteta i odnosi se na bolna osećanja koja osećaju kao da dolaze sa nedostajućeg ekstremiteta.

Centralni bol: Ova vrsta boli često se javlja zbog infarkta, apscesa, tumora, degeneracije ili krvarenja u mozgu i kičmeni moždini. Centralni bol može biti u rasponu od blagog do krajnjeg bola. Osobe sa centralnom bolom prijavljuju peckanje, bol i pritiske.

Znanje kako opisati bol može pomoći lekaru da postavi precizniju dijagnozu.

Individualni subjektivni opis boli pomoći će lekaru da postavi dijagnozu. Ne postoji objektivna skala za utvrđivanje vrste bola, pa će lekar uzeti anamnezu bola.

Oni će tražiti od pojedinca da opiše:

– karakter svih bolova, poput pečenja ili uboda

– mesto, kvalitet i širenja bola, što znači gde čovek oseća bol, kako se oseća i koliko se čini da se proširio

– koji faktori pogoršavaju i ublažavaju bol

– vreme u kojem se bol javlja tokom dana

– uticaj na svakodnevnu funkciju i raspoloženje osobe

– razumevanje svoje boli.

Nekoliko sistema može prepoznati i oceniti bol. Međutim, najvažniji faktor u postavljanju tačne dijagnoze je da pojedinac i ljekar komuniciraju što je jasnije moguće.

Neki od načina za merenje boli koje lekari koriste su:

Numerička skala ocenjivanja: Ona meri bol na skali od 0-10, gde 0 znači uopšte ne boli, a 10 predstavlja najgori bol koji se može zamisliti. Korisno je za određivanje kako se nivo bola menja kao odgovor na lečenje ili pogoršanje stanja.

Verbalna skala opisivača: Ova skala može pomoći lekaru da izmeri nivo boli kod dece sa kognitivnim oštećenjima, starijih odraslih osoba, osoba s autizmom i osoba sa disleksijom. Umesto da koristi brojeve, lekar postavlja različita opisna pitanja kako bi suzio vrstu boli.

Skala lica: Lekar pokazuje osobi koja boluje različite emocije na licu, u rasponu od uznemirenih do srećnih. Lekari uglavnom koriste ovu skalu sa decom. Metoda je takođe pokazala efikasne reakcije kod osoba s autizmom.

Kratki popis bolova: Ovaj detaljniji pisani upitnik može pomoći lekarima da procene uticaj nečije boli na raspoloženje, aktivnost, obrazac spavanja i međuljudske odnose. Takođe prikazuje vremensku hronologiju bola radi otkrivanja bilo kakvih obrazaca.

McGill Pain Upitnik (MPK): MPK podstiče ljude da biraju reči iz 20 grupa reči kako bi stekli dubinsko razumevanje kako se oseća bol. Grupa 6, na primer, je „trzanje, povlačenje, trzanje“.

Kada ljudi sa kognitivnim oštećenjima ne mogu tačno opisati svoju bol, još uvek mogu postojati jasni pokazatelji. Oni uključuju:

– nemir

– plač

– stenjanje

– grimase

– pružanje otpora prilikom nege

– smanjenje socijalne interakcije

– gubitak apetita

– probleme sa spavanjem

Lekar će ili lečiti osnovni problem, ukoliko se leči, ili će propisati tretman za ublažavanje bolova.

Lekari će na različite načine lečiti različite vrste bolova. Tretman koji je efikasan protiv jedne vrste bola možda neće olakšati drugu.

Lečenje se obično započinje medikamentozno i minimalno agresivno. Pri tome se rukovodi principom multimodalnosti. To znači da se istovremeno koriste analgetici različitog mehanizma dejstva, što znači da im se sabiraju analgetska dejstva, ali ne i eventualni neželjeni efekti.

Lečenje akutnih bolova često uključuje uzimanje lekova.

Ovo je vrsta analgetika ili sredstva za ublažavanje bola, koji mogu umanjiti bol i pomoći čoveku da povrati svakodnevnu funkciju. Dostupni su preko šaltera (OTC) ili na recept zavisno od doze. Pogodni su za manje akutne bolove, kao što su glavobolja, lagana uganuća i bolovi u leđima.

NSAIL mogu ublažiti lokalizovanu upalu i bol koji nastaje usled oticanja. Ovi lekovi mogu imati nuspojave koje se odnose na probavni sistem, uključujući krvarenje. Stoga će lekar nadgledati osobu koja uzima veliku dozu.

Lekari prepisuju ove lekove za najekstremnije akutne bolove, poput onih koji su posledica operacije, opekotina, raka i preloma kostiju. Opioidi su veoma zarazni, izazivaju simptome povlačenja i vremenom gube efikasnost. Zahtevaju recept.

U situacijama koje uključuju jaku traumu i bol, lekar će pažljivo upravljati i davati dozu, postepeno smanjujući količinu da umanji simptome povlačenja.

Ljudi bi trebalo da pažljivo razmotre sve lekove sa lekarom i otkriju bilo kakva zdravstvena stanja i trenutne lekove. Opioidi mogu značajno uticati na napredovanje nekoliko hroničnih bolesti, uključujući:

– hroničnu opstruktivnu bolest pluća  (HOBP)

– oboljenje bubrega

– probleme sa jetrom

– prethodni poremećaj upotrebe lekova

– demenciju

Lekar često može identifikovati i lečiti osnovni poremećaj. Na primer, ako infekcija izazove grlobolju, antibiotici će ukloniti infekciju, a bol će nestati.

Niz lečenja pored lekova može pomoći u ublažavanju bolova. Ove alternative lekovima mogu biti pogodnije za ljude koji imaju hronični bol.

Ove terapije uključuju:

Akupunktura: Umetanje veoma sitnih igala u određene tačke pritiska može umanjiti bol.

Blokovi živaca: Ove injekcije mogu blokirati grupu živaca koji deluju kao izvor boli za određeni ud ili deo tela.

Psihoterapija: Ova vrsta terapije može pomoći kod emocionalne strane neprestanog bola. Hronični bol često može uticati na uživanje osobe u svakodnevnim aktivnostima i umanjiti njihovu radnu sposobnost. Psihoterapeut može pomoći osobi da poboljša svoje razumevanje boli i primeni promene načina života kako bi se sveo na minimum intenzitet bola i izgradi veštine suočavanja.

Transkutana elektro neuro stimulacija (TENS): TENS ima za cilj stimulisanje opioidnih i bolnih sistema mozga i na taj način pružanje olakšanja.

Hirurgija: Moguće su razne operacije na nervima, mozgu i kičmi za lečenje hroničnog bola. Tu spadaju rizotomija, dekompresija i električni postupci stimulacije mozga i kičmene moždine.

Fizička manipulacija: Fizioterapeut ili kiropraktičar ponekad mogu olakšati bol manipuliranjem napetošću sa leđa osobe.

Toplota i hladnoća: Korištenje vrućih i hladnih obloga može vam pomoći. Ljudi ih mogu naizmenično menjati ili ih birati prema vrsti povrede ili bola. Neki lekovi za lokalnu upotrebu imaju efekat zagrevanja kada ih osoba primeni na zahvaćeno područje. Cilj  topikalne terapije je da lek prodre kroz kožu i dospe do mesta bola ili trauma, a bez sistemskog efekta na ostatak organizma, odnosno sa minimalnim prisustvom u sistemskoj cirkulaciji

Odmor: Ako se bol javi zbog povrede ili preopterećenja dela tela, odmor je možda najbolja opcija.

Uz adekvatno upravljanje bolom, moguće je održavati svakodnevne aktivnosti, društvene obaveze i aktivan kvalitet života.