Testovi in vivo su podeljeni u dve grupe koje ćemo danas pojasniti a to su kožni testovi i doznoprovokacioni testovi:
Kožni testovi
Lekovi s malom molekulskom težinom (ispod 1000 daltona) ne izazivaju antigeni odgovor sve dok se ne spoje s nekim proteinskim molekulom i tako povećaju svoju molekulsku težinu. Upravo u tome je teškoća imunskog testiranja, jer lekovi kojima se obavljaju testiranja ne daju antigeni odgovor sve dok su u obliku haptena.
Kožni testovi ranog tipa. Izvode se testoviprik, intradermni i subkutani. Rezultati kožnih testova očitavaju se posle 15-20 minuta. Pozitivan rezultat kožnog testa predstavlja potvrdu da se u koži na mestu uboda nalaze specifična antitela iz klase imunoglobulina E ili da se razvija direktno oslobađanje medijatora anafilakse. Pouzdanost rezultata intradermnih i subkutanih testova je
nesumnjiva kod medikamentne alergije. Ponekađ postoji problem u interpretaciji rezultata intradermnih testova (lažno pozitivni rezultati testa) usled nespecifičnog nadražaja kože.
Rezultati subkutanih testova su pouzdaniji, ah su testovi rizičniji usled bolje prokrvljenosti tkiva i brže resoipcije leka.
Kozni testovi poznog tipa. Testovi pač se retko koriste u dijagnostici medikamentne alergije, jer lokalno nanošenje lekova može izazvati senzibilizaciju.
Doznoprovokacioni testovi
Ponekad kožni testovi nisu dovoljni u dijagnostici medikamentne alergije, te je potrebno obaviti doznoprovokacione testove s lekovima. Test počinje malom dozom leka uz postupno povećanje doza do jednokratne terapijske doze leka, ukoliko farmakološko delovanje leka to dozvoljava (u testu s opštim anesteticima i miorelaksantnim sredstvima treba oprezno povećavati doze, a kumulativna đoza u toku testa nikađa ne sme biti jednaka dozi koja se koristi u toku opšte anestezije zbog mogućnosti respiracionog zastoja).
