Evo kako je jedan ćovek napustio svoj posao – zauvek. I vi to možete. Stvarno.
Pre pet godina,
sa dvoje dece na koledžu, napustio sam posao.
Pošto sam radio više od dve decenije, okrenuo sam leđa šestocifrenoj plati, pristojnom godišnjem bonusu i položaju potpredsednika velike izdavačke kuće.
Kad je došlo vreme da potpišemo zaključni ugovor, sedeo sam preko puta direktora kadrovske službe moje firme. Bio je to pošten, praktičan čovek, koji mi je ponudio povišicu da ostanem. Međutim, kad sam mu rekao da se neću pokolebati, pogledao me je kao apstraktnu sliku.
“Jesi li siguran da to želiš?“
Klimnuo sam glavom.
Posle toga izašao sam iz njegove kancelarije i iz zgrade u kojoj sam proveo više od pola života, iz kompanije i sa posla koji su me definisali, od kolega koji su mi postali druga porodica. Za razliku od onoga kad sam bacio kapu u vazduh pošto sam diplomirao na koledžu, ovog puta osećanje slobode bilo je i slatko i gorko. Tada je čitav život bio preda mnom; sada sam se osećao kao da je čitav život iza mene. Sa 46 godina počinjao sam ispočetka ali nisam bio sasvim siguran šta me, tačno, ovog puta očekuje.
Na sve to me je navela jedna suluda ideja. U to vreme, povremeno sam držao predavanja na luksuznom kruzeru – predavanja na osnovu knjiga koje sam napisao. Bio je to sjajan posao koji me je odveo na divna krstarenja Panamskim kanalom, duž Meksičke rivijere, sve do Aljaske. Na tim putovanjima sretao sam toliko uspešnih, fascinantnih ljudi, da mi je konačno palo na pamet da bih mogao da držim obuku za pisanje memoara na pučini. Na kraju krajeva, za bogataše ostavljanje novca u nasleđe i nije posebna stvar. Ali ostavljanje sebe u nasleđe – svog životnog nauka i iskustva – zaista je neprocenjivo. Zato sam ponudio tu ideju ljudima na krstarenju. Zagrizli su: pozvan sam na godišnje krstarenje oko sveta u trajanju od tri i po meseca.
I tek tako, našao sam se na raskršću.
Da li da nastavim svoju sigurnu, bezbednu karijeru, nastavljajući da radim posao sa stažom i penzionim osiguranjem i da živim za vikend, ili da sve to odbacim i zaplovim oko sveta? Sa vašeg stanovišta možda će vam se učiniti da je to veoma lak izbor – naravno, odlučićete se za svoj san. Ali kada je taj izbor stvaran i više nije samo san, kada vam poslodavac ne nudi odsustvo a porodica se oslanja na vas, i kada to znači napuštanje svega što ste gradili – to nije tako laka odluka.
Nedeljama sam očajavao.
Ono što je konačno prevagnulo bila je uspomena na mog oca, koji je radio 45 godina i onda umro 16 meseci pošto je otišao u penziju. Nikad nije imao prilike da putuje i proživi svoj san. Niko ne zna šta donosi sutrašnji dan.
Otkad sam napustio posao, tri puta sam oplovio svet. Dok ovo pišem moj brod je u Indijskom okeanu, i plovi ka Južnoj Africi. Osim pisanja memoara, sada podučavam i jogu, zajedno sa svojom ženom. Pošto su diplomirali, naš sin i kćerka nam se ponekad pridružuju. Kada nisam na pučini, radim kao nezavisni novinar i pisac, a moja žena kao samostalna medicinska sestra. Šta ta dva posla imaju zajedničko? Prenosivi su. Možete ih započeti ili ostaviti onda kada to poželite vi, a ne vaš šef. Zasnivaju se na vezama koje smo tokom svojih karijera stvorili. A slučajno su i u skladu sa današnjom privredom u kojoj su ugovorni poslovi sve češći.
Doduše, možda nećete poželeti da uđete u takvu kombinaciju ako u novčaniku nosite svu životnu ušteđevinu, ili ako vam po dnevnoj sobi trčkaraju petorke. Ali za mnoge od nas, vezanost za određeni posao na određenom mestu je nešto čemu se predajemo. To nije neophodan način života. Ta spoznaja me je oslobodila.
Pričam vam ovu priču ne da bih se hvalisao, već da bih vam objasnio da je sloboda moguća. Beskrajno leto može postati i vaš scenario. Koliko god duboko zagazili u svakodnevnu rutinu, koliko god bili upregnuti u dolap, ipak imate mogućnost da jednostavno dignete sidro i odete. Treba da znate: taj prvi korak će vas preplašiti i često ćete poželeti da se vratite na staro. Ali ako ste snalažljivi i spremni da se dovijate i – što je najvažnije – ako slušate sopstveni glas umesto bilo čijeg drugog, možete biti uspešni.
Često me pitaju kako sam preživeo taj prvi korak, a zatim i mnoge druge. Evo najboljih uputstava koje bih mogao da dam.
Saznajte više u avgustovskom broju MH!