Stotine pacijenata najveæe duevne bolnice u Argentini pokuavaju da uz pomoæ lepih umetnosti – slikarstva, glume ili muzike – pomognu sebi.
„Umetnost zaista moe da bude oruðe promene drutva. A moete i da vidite njene efekte jer umetnost zaista moe da izleèi ljude“, rekla je Mirta Otazua, psiholog i koordinator radionice u mentalnoj bolnici Hoze Tiburkio Borda.
Bolnica u Buenos Ajresu dom je za 700 pacijenata i prostire se na 19 hektara. Od nedavno, osoblje ali i gradski zvaniènici poèeli su rad na menjanju sistema zbog koga su do skora takvi pacijenti bili odseèeni i od sveta i od sopstvenog potenzijala.
Niko vie ne veruje u program od direktora Alberta Save.
„Kreativni proces sam po sebi ima velike pozitivne efekte. Ali u naim radionicama rade kvalitetni muzièari i umetnici“ koji izlau u galerijama, igraju u pozoritima, na festivalima i kolama izvan Borde, rekao je on.
Jo tokom 1980ih bilo je pokuaja, neuspelih, da se azili za duevne bolesnike zatvore u nadi da æe se zdravstveno stanje pacijenata poboljati ako budu integrisani u drutvo.
Sava je jo tada verovao u terapeutsko svojstvo umetnosti i ostao je pri ideji da lepe umetnosti mogu da poslue kao terapija i sada u Bordi nadgleda radionicu glume i mimike.
„Imamo mnogo pacijenata sa umetnièkim potencijalom. Vidite ga u ljudima koji na terasi sviraju gitaru, u kvalitetu slika i grafita i poeziji koju èak i prodaju“, rekao je Sava.
On koordinie 13 radionica u kojima rade i pacijenti i osoblje i studenti medicine ali i susedi.
„Kada pacijenti rade na nekom komadu, oni uspevaju da otkriju ko su“, kae umetnik Oskar Kiansio koji pomae u programu. Veæina njih je „bez razloga zatvorena, ali su mnogi ovde zatvoreni 20 godina“.
U mnogim sluèajevima, rodbina odbija da ih primi, dok drugi ne mogu da se brinu o njima. Neki od pacijenata voleli bi i mogli da ive sami ako bi imali stan i posao.
Direktor bolnice Rikardo Migel Pikaso naglaava vanost umetnièkog programa za pacijente koje su napustili i porodica i drutvo.
„Ove radionice su veoma vane. Umetnièko izraavanje pomae pacijentima da izgrade most sa drutvom“, rekao je on.
Stotine pacijenata najveæe duevne bolnice u Argentini pokuavaju da uz pomoæ lepih umetnosti – slikarstva, glume ili muzike – pomognu sebi.
„Umetnost zaista moe da bude oruðe promene drutva. A moete i da vidite njene efekte jer umetnost zaista moe da izleèi ljude“, rekla je Mirta Otazua, psiholog i koordinator radionice u mentalnoj bolnici Hoze Tiburkio Borda.
Bolnica u Buenos Ajresu dom je za 700 pacijenata i prostire se na 19 hektara. Od nedavno, osoblje ali i gradski zvaniènici poèeli su rad na menjanju sistema zbog koga su do skora takvi pacijenti bili odseèeni i od sveta i od sopstvenog potenzijala.
Niko vie ne veruje u program od direktora Alberta Save.
„Kreativni proces sam po sebi ima velike pozitivne efekte. Ali u naim radionicama rade kvalitetni muzièari i umetnici“ koji izlau u galerijama, igraju u pozoritima, na festivalima i kolama izvan Borde, rekao je on.
Jo tokom 1980ih bilo je pokuaja, neuspelih, da se azili za duevne bolesnike zatvore u nadi da æe se zdravstveno stanje pacijenata poboljati ako budu integrisani u drutvo.
Sava je jo tada verovao u terapeutsko svojstvo umetnosti i ostao je pri ideji da lepe umetnosti mogu da poslue kao terapija i sada u Bordi nadgleda radionicu glume i mimike.
„Imamo mnogo pacijenata sa umetnièkim potencijalom. Vidite ga u ljudima koji na terasi sviraju gitaru, u kvalitetu slika i grafita i poeziji koju èak i prodaju“, rekao je Sava.
On koordinie 13 radionica u kojima rade i pacijenti i osoblje i studenti medicine ali i susedi.
„Kada pacijenti rade na nekom komadu, oni uspevaju da otkriju ko su“, kae umetnik Oskar Kiansio koji pomae u programu. Veæina njih je „bez razloga zatvorena, ali su mnogi ovde zatvoreni 20 godina“.
U mnogim sluèajevima, rodbina odbija da ih primi, dok drugi ne mogu da se brinu o njima. Neki od pacijenata voleli bi i mogli da ive sami ako bi imali stan i posao.
Direktor bolnice Rikardo Migel Pikaso naglaava vanost umetnièkog programa za pacijente koje su napustili i porodica i drutvo.
„Ove radionice su veoma vane. Umetnièko izraavanje pomae pacijentima da izgrade most sa drutvom“, rekao je on.