VALIDNOST
(engl. validity), valjanost; može biti merna i validnost studije. Merna validnost je izraz stepena u
kome rezultat merenja zaista odražava ono što se meri. Razlikuju se konstrukciona (konceptualna),
sadržinska i kriterijumska validnost. Konstrukciona validnost je stepen u kome merenje odgovara teorijskim
konceptima (konstrukcijama) koji se odnose na ispitivani fenomen. Sadržinska validnost je
stepen u kome merenje obuhvata područje ispitivanog fenomena. Kriterijumska validnost je stepen u
kome merenje odgovara nekom spoljnom kriterijumu ispitivanog fenomena. Validnost studije je
stepen u kome su opravdani zaključci izvedeni na osnovu studije i generalizovani na populaciju iz
koje je uzorak dobijen. Razlikuju se unutrašnja i spoljašnja validnost. Unutrašnja validnost
podrazumeva da su studijska i kontrolna grupa odabrane i upoređene na takav način da razlike među
njima, u odnosu na ispitivanje za-visne varijable, mogu da se pripišu jedino ispitivanom hipotetičnom
uzročnom faktoru. Spoljna validnost podrazumeva da studija ima spoljnu validnost ili mogućnost
generalizacije odnosno nepristrasne zaključke mimo učesnika u studiji. Npr., rezultati studije
sprovedene samo među muškarcima belcima mogli bi ili ne bi mogli da se generalizuju na sve
muškar-ce (populaciju sastavljenu od muškaraca svih rasa).
