VEŠANJE
(engl. hanging, lat. suspensio), nasilno mehaničko udušenje iz grupe strangulacionih asfiksija (v.
mehaničko udušenje), kod koga do poremećaja ili prestanka disanja dolazi usled stezanja vrata
omčom (kanap, gajtan, marama, šal, lanac i dr.), koju pasivno zateže težina sopstvenog tela. Usled
dejstva omče na koži se stvara trag stezanja (lat. sulcus suspensionis, v. trag stezanja). Ukoliko telo
obešenog slobodno visi ne dodirujući podlogu, u forenzičkoj praksi reč je o tzv. potpunom vešanju,
za razliku od nepotpunog (npr. vešanje u klečećem ili ležećem polo-žaju). Po poreklu vešanje je
najčešće samo-ubilačko (v. samoubistvo), ali može biti i zadesno (v. zades) i ubilačko (v. ubistvo).
Kod stezanja vrata bilo kojim sredstvom (v. zadavljenje, v. zagušenje) smrt može da nastupi ne samo
zbog mehaničkog udušenja već i zbog pritiska na vratne krvne sudove i sledstvenog poremećaja
cirkulacije, odnosno pritiska na nerve i sledstvenog refleksnog pore-mećaja srčanog rada.
