VEŠTAK
(engl. expert), lice koje vrši veš-tačenje i ima specijalno znanje ili veštinu da čulima opaža ili
znanjem ocenjuje izvesne činjenice, okolnosti ili pojave, za koje je opšte ili posebno sudijsko znanje
nedovoljno, i da o tome daje svoje mišljenje. Prvi uslov dobrog veštačenja je da veštak poznaje
svoju struku, jer je njegov zadatak da svojim znanjem i iskustvom doprinese rasvetljavanju pitanja
koja su predmet sudskog dokazivanja; drugi uslov je da bude besprekorno moralan, odnosno da bude
istinoljubiv i da poštuje i voli ovu vrstu delatnosti; treći uslov je njegovo poznavanje Zakona o
krivičnom postupku i Kri-vičnog zakona u onom obimu koji je neophodan da bi se u procesu
veštačenja uspostavila puna saradnja između organa koji vodi postupak i veštaka; četvrti uslov je da
stručni nalaz veštaka mora biti saopšten stručnim jezikom koji je prihvatljiv i razumljiv i istovremeno
ubedljiv za organ koji zahteva veštačenje. Pravilo je da veštak nalaze i mišljenja daje isključivo
organu koji vodi postupak i koji je naredio izvođenje veštačenja. Dužnost organa koji rukovodi
veštačenjem sastoji se i u tome da veštaku tačno odredi predmet veštačenja, da prisustvuje veštačenju
i postavlja jasna pitanja na koje od veštaka traži odgovor. Saop-štenje veštačenja mora biti precizno i
jasno uneto u zapisnik. Veštaku mogu da postavljaju pitanja: tužilac, branilac, okrivljeni i oštećeni,
ali i veštak može u procesu vešta-čenja da postavlja pitanja optuženom ili svedoku. Izuzeće veštaka
je regulisano zakonom; odnosno, veštak je zamenjiv, pa je moguće i njegovo izuzeće.
