Komunikacija sa adolescentima je uvek izazov svima , i roditeljima i staraocima i ljudima koji se profesionalno bave mladima. Iako godine života donose sazrevanje I mudrost , mladost nosi u sebi klicu stvaralaštva , bunt koji je ponekad neophodan u stvaranju novih vrednosti . Kako naći pravi način da pomognemo mladim ljudima u procesu odrastanja ?
Odrastanje je pomirenje sa životom, tolerancija na život, na egzistenciju.
Nebojša Jovanović
Komunikacija sa adolescentima je uvek izazov svima , i roditeljima i staraocima i ljudima koji se profesionalno bave mladima. Iako godine života donose sazrevanje I mudrost , mladost nosi u sebi klicu stvaralaštva , bunt koji je ponekad neophodan u stvaranju novih vrednosti . Kako naći pravi način da pomognemo mladim ljudima u procesu odrastanja ?
|
Dok je mlad, svako veruje da je svet počeo da postoji tek kad se on rodio i da sve, zapravo, postoji samo njega radi. (Gete) |
|
Velika je to veština umeti razgovarati sa čovekom. Vladeta Jerotić |
Komunikacija , kao reč , potiče od latinskog glagola communicare , što znači saopštiti , učiniti nešto zajedničkim .
Komunikacija čini osnovu ljudskih odnosa i utiče na sve sto nam se dešava u životu. Komuniciramo neprestano, čak i kada ne komuniciramo verbalno. Saopštavamo neprekidno, od prenatalnog doba, pa do kraja zivota , ne samo rečima , verbalno, već mnogo više onim što mislimo, osećamo i pokazujemo stavovima, držanjem tela, mimikom, gestikulacijom, pogledom i na drugi način, neverbalno.
Komunikacija je proces prenošenja poruke od pošiljaoca , sa dobrim kodiranjem, preko kanala komunikacije , do primaoca , koji poruku sluša i dekodira. Ona je uvek dvosmeran i dinamičan proces.
Uspeh komunikacije se nalazi u dobijenom odgovoru
Uspešnost komunikacije zavisi od svih učesnika u komunikaciji, otvorenosti kanala komunikacije , raznih barijera na svim nivoima , načina slušanja. Konflikti su česti i svi znamo koliko nam problema donose u svakodnevnom životu.
Šta bi smo mogli kao roditelji, staraoci, prijatelji, lekari i ostali odrasli da pokušamo da promenimo u našoj komunikaciji sa adolescentom, kako bi konflikti bili manji, a komunikacija uspešnija ?
Aktivno slušanje
Aktivno slušanje je odličan metod da našu komukaciju sa mladom osobom , adolescentom, učinimo boljom. Koliko se uopšte čujemo u svakodnevnoj komunikaciji? Najčešće vrlo,vrlo malo …Naučna istraživanja su pokazala da se najčešće ne slušamo, kao i da metod aktivnog slušanja pomaže da se međusobno ne samo čujemo, već i da saosećamo, razumemo, prihvatamo osobu i onda kada nam se mišljenja i stavovi razlikuju.
Da bi smo aktivno slušali moramo ukloniti barijere koje nastaju usled nepoznavanja sebe , kao i adolescenta. Izgleda kao dug i naporan rad ? Možda i nije, jer i mala lična pozitivna promena donosi veliku pozitivnu promenu i u nama i oko nas. Da bi smo aktivno slušali , potrebno je da imamo, pre svega, iskrenu želju da nešto promenimo na bolje. Onda ćemo imati volju, strpljenje i inicijativu! Ako sve radimo na isti naičin na koji smo navikli, i rezultati će biti onakvi kakve smo i dobijali.
Adolescere je latinska rec I znači mladost . Adolescencija je pojam koji obeležava prvenstveno psihološka dešavanja u periodu odrastanja između detinjstva I zrelosti. Pubertet je pojam koji obeležava telesne promene u tom dobu.
Odrastanje nije lako !
Proces razvoja deteta ima svoj tok , od prenatalnog doba. Prema psihoanalitičkoj razvojnoj teoriji on prolazi kroz različite razvojne faze (oralna,analna, falusna faza razvoja) i , ako je razvoj bio dobar, dete formira bazični identitet i bazičnu sigurnost, osnove svog karaktera, oko pete godine. Ondaa ulazi u fazu latence (nagoni miruju, socijalizuje se ) sve do faze pubereteta, adolescencije, oko 10 -12 godine.
Tada dolazi do naglog rasta i razvoja organizma u celini, formiranja sekundarnih polnih karakteristika , buđenja nagona , seksualnog pre svega , ravoja mišljenja , emocionalnog sazrevanja .Sve promene su intenzivne, brze , a mlada osoba jos uvek slaba da lako izdrži pritisak koji oseća. Ruši se idealizovana slika o roditeljima , dete ih vidi, po prvi put kao obične ljude, sa taznim manama . Ta spoznaja je bolna, najbolnija samom adolescentu, jer je emocinalno vezan za roditelje, ali je u traženju sopstvenog Ja (identiteta), I rastrzan je oprečnim emocijama prema roditeljima i autoritetima. Razvija se bunt, intenzivan, sa različitim manifestacijama . Dete je buntovno ,upravo zato što je vezano za roditelje ,a pred zadatkom da odraste !
Promene ponašanja ne idu u nekom kontuinuitetu, već se smenjuju mirni periodi sa burnim, dakle promene su skokovite. Ako je prethodni razvoj prošao dobro, onda su velike šanse da će I period adolescencije proticati bez većih problema.
Ukoliko se dete nije prethodno razvijalo dobro, onda će doci do fiksacije na određene faze razvoja, pa će to biti ugrađeno u crte karaktera , licnosti , a ponekad i u psihopatološke procese.
Ukoliko se u periodu odrastanja detetu dešavaju traumatični događaji, stresovi, prolongiranog trajanja posebno, može doći do regresije, vraćanja na neku od prethodnih faza razvoja i ponašanja neprimerenog uzrastu. Adolescenti se tada ponašaju kao bebe ili mnogo mlađa deca.
Ukoliko je dete doživelo , pre svega, ugodnost dobre simbioze sa majkom, utoliko ce biti lakše I da se kasnije separira, odvoji i sazreva do individue, autentične licnosti , sposobne za ljubav i rad I uklapanje u svet odraslih.
Faza adolecencije je faza velike osetljivosti deteta , mlade osobe i tada je uloga roditelja izuzetno značajna . Dobra komunkacija sa adolescentima je veoma važna kako za adolescenta, tako i za dobru atmosferu u porodici.
Iako je to doba odvajanja , adolescent oscilira izmedju sigurnosti detinjstva i neizvesnosti odrastanja . Treba mu pomoći da odraste ! To, naravno, nije uvek lako !
Ipak, aktivno slušanje nam daje mogućnost da se bolje razumemo , čujemo , prihvatimo. Najveći broj adolescenata, po jednom istraživanju , misli na ih niko nije razumeo , još manje čuo ! Odrasli uglavnom kritikuju, “drže predavanja”, ću svoje stavove i mišljenja…I nisu spremni da slušaju i pokušaju da razumeju njihova doživljavanja, sliku sveta, života…To kod adolescenata podstiče bunt, osećaj da ga odrasli ne razumeju, ne poštuju njegovo mišljenje , da mu se stvari ću. Možda način razmišljanja I nije najzreliji, možda je naivan, “pubertetski”, detinjast, povodljiv za mišljenjima vršnjaka…Ali ga kritika i omalovažavanje ili ignorisanje neće promeniti. Treba mu pomoći da sam dođe do kompleksnijeg načina razmišljanja, do zrelijih stavova, a ne servirati mu ih kao gotove “recepte za život” protiv kojih će se on, naravno, buniti.
Sokrat je razvio jednu veštinu podučavanja koju je nazvao Majautika-babička veština, “veština porađanja znanja”. Njena osnova je u tome da se učeniku postavljaju pitanja koja će ga voditi ka tome da sam što jasnije izrazi ono što misli, da objasni ono što je nejasno u njegovom izlaganju, da dovrši nejasnu ili nedovršenu misao. Praktikovanjem majautike učitelj pažljivo, aktivno sluša, primećuje nejasnoće, nelogičnosti, nedostatke u mišljenju učenika, potom postavlja pitanja I traži odgovore. Odgovarajući na pitanja učitelja učenik krustliše svoje misli, traži odgovore na nejasnoće, nedostatke, nelogičnosti…I tako porađa znanje koje je već u njemu. Da bismo pomogli adolescentima da nauče da zrelije misle potrebno je imamo strpljenje u asistiranju u njihovom porađanju sopstvenog znanja. Aktivno slušanje je, zato, bitna veština kojom treba da ovlada svaki vaspitač .
Kako aktivno slušati ?
Pa, prvo, manje pričajmo, više slušajmo. Da bismo nešto rekli, potrebno je da prvo dobro razumemo šta to adolescent hoće da kaže, koje su njegove dileme, da li u onome što kaže ima nekih nelogičnosti, nejasnoća…Ne možemo pažljivo slušati usput, sa pola pažnje. Uklonimo barijere (telefone, kompjutere, sopstvene druge misli , predrasude, nestrpljenje , ljutnju , bes, krivicu …). To je lako reći, ali nije lako izvesti. Potrebno je vreme i strpljenje. Međutim, treba imati na umu da, ako vaspitač nema strpljenja i vremena za aktivno slušanje adolescenta i razgovor sa njim, to vreme I energiju će kasnije morti da potroši na rešavanje problema, sukobe sa adolescentom, svađu zbog neposlušnosti i nepoštovanja autoriteta.
-Fokusirajmo se na sadržaj priče .
-Opažajmo I sve neverbalne detalje u komukaciji .
-Pitajmo, parafrazirajmo, proverimo da li smo dobro razumeli .
-Imajmo empatije, saosećanja, ma šta da čujemo. Ne sudimo, već razjašnjavamo.
-Pokažimo neverbalno da slušamo, saosećamo, razumemo, prihvatamo.
-Prihvatimo našeg adolescenta , bezuslovno .
|
Voleti drugog čoveka znači i razumeti ga ,a svakako i opraštati mu. Nije, doduše , lako voleti čoveka kakav jeste , ali samo ako smo u stanju da ga ne samo prihvatimo , već da ga i zavolimo upravo onakav kakav jeste , podstaći ćemo ga da postane upravo onakav kakav može da bude . Vladeta Jerotić |
Aktivno slušanje je dvosmeran proces, kao i svaka komunikacija .
Saosećanjem, razumevanjem, prihvatanjem mlade osobe , iako se ne slažemo sa nekim njenim ponašanjem ili stavom, otvaramo mogućnost da nešto i promenimo i u sebi i u mladoj osobi . Mi moramo postavljati granice u vaspitanju, kao roditelji, adolescenti ih moraju pomerati …ali se u tom procesu možemo uvažavati i razumeti.
Pokušajmo da, kroz aktivno slušanje, osetimo, čujemo, razumemo šta dete oseća. Šta nije rečeno ? Koje se osećanje krije u tome što nije rečeno ? Koja se potreba detata krije iza osećanja? Upravo je to ključ u nasoj komunikaciji. To osećanje i tu neitrečenu potrebu roditelj bi trabalo da otkrije i zadovolji. Najčešće su to potrebe za uvažavanjem, prihvatanjem, razvojem, osvajanjem slobode…mada često bez prihvatanja odgovornosti za slobodu koja se traži.
Nije uvek lako …
Ali, ako ne pokušavamo, šta će biti ? Gde će naše dete nalaziti saosećanje, razumevanje, podršku, prihvatanje ? Ko će mu zadovoljiti potrebe koje ,mi kao roditelji moramo ? Šta će biti ako adolescentu nisu zadovoljene osnovne potrebe za sigurnošću, ljubavlju, prihvatanjem , samopoštovanjem, pa tek onda za intelektualnom i duhovnom nadgradnjom?
Tokom odrastanja, adolescent treba da pronađe svoj identitet, sve one talente , veštine i osobine koje ga čine jedinstvenim , a istovremeno I da se identifikuje sa roditeljem istog pola. Da li smo baš bili idealni kao odrasli , da li smo sada idealni, kakvu mogućnost za identifikaciju pružamo mladoj osobi ? Da li imamo dobro razvijene bazične sposobnosti za ljubav i rad, pa možemo poslužiti deci kao primer kako obrađivati emocije i nositi se sa životom?
Možemo li radom na sebi i u svojoj porodici pružiti više adolescentu ? Svakako da možemo, ma kako se razvoj deteta do sada odvijao. Naravno, pod uslovom da smo spremni na iskrenu, duboku, empatičnu komunikaciju sa adolescentom, ali i sa sobom. Možemo se menjati zajedno sa mladom osobom koja odrasta. Promenom na sebi, postajući zreliji i sposobniji za ljubav I rad, pomoći ćemo najviše adolescentima, mladim osobama koje tek treba da razviju svoje sposobnosti prolazeći kroz buru emocija i vrtloge misli .
Aktivno slušanje podrazumeva da pomno slušamo, sa dubokim saosećanjem, da razumemo i sadržaj razgovora, kao i izrečena i neizrečena osećanja, da pitamo, parafraziramo, da budemo ogledalo našem sagovorniku, kao i da ga bezuslovno prihatamo kao ličnost .
Aktivno slušanje ima isceljujući efekat na našeg adolescenta. Pomaže mu mnogostruko. Pomaže mu da prepozna, kroz naše slušanje i ogledanje, svoja osećanja. Prepoznavanje i prihvatanje sopstvenih osećanja je već korak napred ka odrastanju, sazrevanju .
Odrasla osoba, roditelj, staraoc, vaspitač, profesor, lekar ili već bilo ko odgovoran za razvoj mladih ljudi , treba da radi na sebi , da nauči da dobro da obrađuje sopstvene emocije, da prepoznaje iracionalna uverenja i da ih zamenjuje racionalnim, jer ne možete nikoga naučiti nečemu što ni sami ne znate. Odrastanje znači i prihvatanje odgovornosti za sopstveni rast i razvoj , kao i prihvatanje odgovornosti za rast i razvoj naše dece .
Dr. Biljana Petrovic
Life coach OLI metoda u edukaciji