Zašto se uspeh tako često ne prašta?

Ako je u Bibliji prvi greh razlog za proterivanje iz Raja, drugi greh je ubistvo brata. A motiv za ubistvo Avelja su bili zavist, ljubomora i mržnja njegovog manje uspešnog brata Kajina. Kao što je poznato, stočar Avelj i zemljoradnik Kajin su Bogu prineli darove. Bog je uzeo darove od Avelja, odbijajući darove od Kajina, zbog čega je došlo do ubistva. Ovaj mit nam ocrtava odnose koji postoje u trouglu braće (i sestara) i roditelja. Kada jedno dete smatra da je neopravdano, iz nekog razloga manje voljeno, ono postaje agresivno prema onom detetu za koje smatra da je povlašćeno.

Opisana dinamika izlazi iz okvira porodice i postaje dinamika određene grupe, pa i celoga društva. Dete koje je najbolji učenik u razredu ne izaziva simpatije svih učenika, već postaje predmet njihove agresivnosti pa čak i nasilja. Kada učiteljica pohvali uspešno dete, to istovremeno kod druge dece izaziva osećanje ljubomore koja žele da i njih učiteljica voli, da ih pohvali. Ljubomorna deca zaključuju da im je uspešno dete „ukralo” pohvale koje bi oni dobili da to dete nije u njihovom razredu. I zato su zavist i ljubomora druge dece jedan od problema uspešnog deteta. Savremeni Avelji se plaše da će ih „braća i sestre” odbaciti i simbolički „ubiti” ukoliko pokažu da su bolji od njih.

Kada deca ili mladi onom detetu koje se u grupi ističe počnu da upućuju prezrive etikete da je „štreber”, „buržuj” i slično, iza toga stoji logika zavisti. Ključ zavisti je upoređivanje manje uspešnog sa uspešnijim, što čini da je zavist boljka koja postoji unutar jedne generacije. Kada vide da je dete toliko uspešno, mereći koliko je ono bolje od njih, deca u stvari izmere koliko su ona gora od njega. I tako njegov uspeh počinje da ih boli. Tuđi uspeh postaje lični neuspeh. A način da taj bol zavisti prestane jeste da smanje tu vertikalnu razliku. Tako se zavist izražava na različite načine čiji je cilj da se uspešno dete „spusti”, a da neuspešno dete sebe „uzdigne”, piše Zoran Milivojević za „Politiku“.

I zato se pred uspešne stavlja dilema: uspeh i odbačenost ili neuspeh i prihvaćenost u grupi. A kada se dete odluči za prihvaćenost i „ljubav” grupe, ono počinje da skriva svoje kvalitete, utapajući se u grupu, blizu njenog vrha, ali nikada ne na vrhu. Tada kažemo da to dete počinje da pati od straha od uspeha, od Aveljevog kompleksa.

Čini mi se da je u današnjem društvu puno onih koji imaju strah od uspeha. A da bi društvo bilo uspešno, potrebno mu je što više uspešnih pojedinaca. Da bismo stvorili mentalitet koji podržava svaki uspeh, potrebno je da vidimo da drugi nisu protivnici ili neprijatelji, da su „naši” i da je njihov uspeh takođe naš.

Podeli ovu vest sa prijateljima na FACEBOOK-u.