Pogađa i žene i muškarce i javlja se u ranoj mladosti. Šta dovodi do seksualne zavisnosti i u kojoj meri smo joj svi podložni?
Seksualna psihoterapeutkinja Pola Hol objavila je prošlog meseca prvi sveobuhvatni vodič za zavisnost od sksa – ona je definiše kao „obrazac seksualnog ponašanja van kontrole koje stvara probleme u nečijem životu“. Niko ne zna koliko je ova bolest prisutna, ali Holova kaže da joj praksa govori da je u velikom porastu.
„Vodim obuku za razumevanje zavsnosti od seksa. Pre četiri godine sam podučavala šest terapeuta godišnje, sada držim 20 predavanja godišnje i na svako dođe u proseku 30 terapeuta. Kada ih pitate zašto su tu, odgovor je isti: sve više njihovih klijenata pati od seksualne zavisnosti i žele da prošire svoje znanje kakob bi im pomogli”, kaže Holova u intervjuu za britanski Independent.
Niko ne zna tačno ko je krivac za ovoliki porast seksualnih ovisnika, ali internet pornografija igra veliku ulogu u tome. „Pornografija je kao droga za bekstvo od realnosti. Kao što je slučaj sa kanabisom ili kokainom, mnogi će ih koristiti i nikad neće postati zavisni, ali drugi hoće. A za razliku od droga ili alkohola, korisnici čak i ne shvataju da je to nešto što može prerasti u zavisnost”, kaže Pola.
„Baš kao i kod alkohola, korišćenje pornografije da bi se olabavio pritisak svakondevice nije samo po sebi loše – ukolko ne postane zavisnost i jedini način za rešavanje problema”.
Holova je ispitala 350 osoba koje su sebe opisale kao zavisnike od seksa, a četvrtina su bile žene. „90 odsto muškaraca i 74 odsto žena kazalo je da su ‘teški’ uživaoci pornografije”.
Najveći problem za njih je taj što društvo zavisnost od seksa više smatra nedostatkom morala nego mentalnom bolešću. I uprkos sve većem broju onih koji traže pomoć psihoterapeuta, većina pokušava da se sama izleči – a posledice mogu biti poražavajuće. „Kada sam ih pitala koja je najgora posledica njihove adikcije, odgovori su bili užasavajući – gubitak porodice, gubitak kuće, bankrostvo, depresija, suicidalno ponašanje, nemogućnost održavanja normalne veze”.
Jedan 30-godišnjak je rekao da je nevin i da nikad nije izašao na sastanak sa devojkom. „Pornografija je iskrivila moj pogled na stvarne žene i mislim da moj prirodni libido nije onakav kakav treba da bude. Pornografija mi je bila sigurno utočište za anksioznosti ali je dovela do njihovog povećanja i sprečila me je da se suočim sa problemima i živim život punim plućima”.
Ono što je takođe zanimljivo u istraživanju Pole Hol jeste rani uzrast u kome počinje zavisnost od seksa: oko 40 odsto ispitanih je bilo mlađe od 16 a skoro 10 odsto mlađe od 10 godina kada su počeli problemi.
Kako se ovim ljudima može pomoći? Veliki napredak za mnoge je saznanje da nisu usamljeni i da ima mnogo kvalitetnih osoba koje pate od ove vrste zavisnosti.
Terapija se fokusira na rasvetljavanje problema od koga ovisnici pokušavaju da pobegnu i pronalaženje zdravih, alternativnih načina da zadovolje svoje potrebe. Osim toga, kaže g-đa Hol, ključ leži u pronalaženju praktičnih načina za sprečavanje povratka na staro.
„Savetujem klijente da blokiraju pornografski sadržaj na internetu, da izbegavaju ljude ili mesta koji u njima bude potrebu za seksom. Ali u današnje vreme je mnogo teže izbeći te ‘okidače’ nego ranije, jer je pornografija dostupna na svakom koraku, u najrazličitim situacijama”.
Da li spadate u rizičnu grupu?
Pola Hol identifikovala je šest fakotra koji čine ljude podložnijim seksualnoj zavisnosti:
– Rana seksualizacija: Poznato je da uzimanje alkohola u ranom uzrastu menja hemiju mozga tako da je verovatnije da će se razviti u alkoholizam, a moguće je da se slično dešava i sa mozgom koji je izložen seksualnim slikama i ponašanju pre nego što je spreman da reaguje na njih.
– Adolescentska izolacija: Ako ste iskusili neku traumu između 9. i 13. godine ili ste se iz bilo kog razloga osećali izolovano kao tinejdžer, možete imati povećane šanse da postanete ovisni o seksu.
– Prestrogi roditelji: Ljudi koji su kao deca bili izloženi preteranoj kontroli roditelja manje će biti sposobni da se nose sa rizicima.
– Sram u detinjstvu: Razmišljanje da je seks nešto sramotno navodi ljude da seks smatraju tajanstvenim i teško im je da ga „normalizuju” i učine zdravim delom svakodnevnog života.
– Porodične tajne: Neki skrivani problem u porodici može da dovede osobu u situaciju da poveruje da je vođenje dva odvojena života normalno, čak i privlačno.
– Nedostatak uzora za kontrolu emocija: Odrastanje bez dobrih uzora za nošenje sa emocijama može ljude da dovede do toga da zavise od spoljašnjih faktora kako bi kontrolisali osećanja, jer ih ne mogu obuzdati na svoju ruku.
Izvor: B92