Svi znamo za izreku ,,Ono si što jedeš’’. Ali, da li ono što jedemo može da utiče na to kako razmišljamo?
Nova istraživanja dodatno potvrđuju već postojeći stav da zdrava ishrana može potencijalno da bude povezana sa manjim rizikom od slabljenja pamćenja i razmišljanja, kažu istraživači.
Studija objavljena u časopisu Neurology nam pomaže da bolje shvatimo vezu između boljeg kvaliteta ishrane i smanjenja rizika od gubitka pamćenja.
Svi znamo za izreku ,,Ono si što jedeš’’. Ali, da li ono što jedemo može da utiče na to kako razmišljamo?
Nova istraživanja dodatno potvrđuju već postojeći stav da zdrava ishrana može potencijalno da bude povezana sa manjim rizikom od slabljenja pamćenja i razmišljanja, kažu istraživači.
Studija objavljena u časopisu Neurology nam pomaže da bolje shvatimo vezu između boljeg kvaliteta ishrane i smanjenja rizika od gubitka pamćenja.
,,Ova studija dodatno podržava ideju da balansirana ishrana može da bude korisna za smanjenje rizika od slabljenja kognitivne funkcije’’, kaže dr Heder Snajder (Heather Snyder), direktorka za medicinske i naučne aktivnosti u Udruženju za bobu protiv Alchajmerove bolesti, koja nije učestvovala u u ovoj novoj studiji. ,,Međutim, postoje brojni aspekti ishrane u kombinaciji sa zdravim načinom života koji mogu da utiču na slabljenje kognitivne funkcije.’’
Za razliku od prethodnih otkrića o vezi između određenog načina ishrane i poboljšanja kognitivne funkcije, ova nova studija kaže da unapređenje ukupnog kvaliteta ishrane predstavlja važan faktor u smanjenju rizika od gubitka pamćenja. Istraživači su definisali ,,zdravu ishranu’’ kao onu koja sadrži mnogo voća i povrća, orašastih plodova, ribe, umereno konzumiranje alkohola i minimalan unos crvenog mesa.
,,Razlika kod naše studije je u tome da nismo prepisali određenu vrstu ishrane ili ispitivali određeni obrazac ishrane,’’ kaže dr Endrju Smit (Andrew Smyth), glavni autor studije i nefrolog sa Mekmaster univerziteta u Hamiltonu u Kanadi.
,,Samo smo hteli da posmatramo različite grupe ljudi širom sveta i analiziramo koliki bi bio rizik od slabljenja kognitivne funkcije ako bi se pridržavali onoga što većina organizacija naziva ,,zdravom ishranom’’, kaže Smit.
U periodu od skoro pet godina, istraživači su pratili navike u ishrani među 27.860 muškaraca i žena u 40 zemalja. Uz uvažavanje regionalnih razlika (ali ne i razlika od zemlje do zemlje), učesnici u studiji su davali podatke o količini različitih vrsta hrane koje su konzumirali i u zdravoj i u nezdravoj kategoriji i za to dobijali odgovarajuće poene.
,,Na primer, ako su ispitanici unosili standardnu preporučenu količinu voća i povrća dnevno, za to su dobijali visok broj poena u toj kategoriji. Obrnuto je važilo za unos nezdrave hrane’’, kaže Smit.
Učesnici su testirani u vezi sa sposobnošću razmišljanja i pamćenja na početku studije a potom opet nakon dve i pet godina. Rezultati pokazuju da su učesnici sa najzdravijim načinom ishrane bili pod 24 odsto manjim rizikom od slabljenja pamćenja u poređenju sa onima koji su se najnezdravije hranili. Ove osobe su bile malo starije, aktivnije, manje su pušile i imale su niži indeks telesne mase.
,,Posebno smo bili zainteresovani za grupu ispitanika pod velikim rizikom od kardiovaskularnih bolesti jer će oni biti i pod velikim rizikom od slabljenja kognitivne funkcije’’, kaže Smit.
,,Prethodna istraživanja govore da je mediteranska ishrana – bogata voćem, povrćem, žitaricama sa celim zrnom, ribom i zdravim mastima – povezana sa manjim rizikom od slabljenja kognitivne funkcije. Takođe smo videli preliminarne rezultate istraživanja koji govore da unos povrća bogatog vitaminom C i folatima kao što su spanać i brokoli može da uspori slabljenje kognitivne funkcije. Druga istraživanja govore da borovnice mogu da pospeše pamćenje a da visok unos zasićenih i trans masti može da ima negativan efekat. Zato me ne čudi što su ispitanici sa najboljim načinom ishrane u ovoj studiji imali najbolje rezultate u pogledu kognitivnog zdravlja’’, kaže Liza Drejer (Lisa Drayer), nutricionista iz Njujorka.
I pored sve većeg broj dokaza da naš način ishrane može da utiče na dugoročnu kognitivnu sposobnost, istraživači kažu da specifična veza između ishrane i slabljenja kognitivne funkcije i dalje ostaje nejasna. Za sada se čini da sav onaj grašak i šargarepe koje konzumiramo mogu da se isplate na duži rok.
Izvor: http://edition.cnn.com/2015/05/06/health/healthy-eating-preserves-memory-study/