Infekcije kože se mogu javiti u sklopu sistemske infekce ili pak kao primarno kutana oboljenja. Najčešći uzročnici ovih obolenja su baktere koje inače koloniziraju kožu: S. epidermidis, S. aureus, streptokok, gram negativne baktere i difteroidi.
Pustule. Pustulozna ospa se može tretirati lokalno, čišćenjem povidon-jodom i lokalnom primenom antibiotika Bacitracinom. Ako je velika površina kože zahvaćena pustulama, tretman se provodi parenteralnom upotrebom antibiotika, nakon što je uzet materijal za kulturu.
Intertrigo. Bilo koji prekriveni dio kože, najčešće glutealna regija, može se kolonizirati bakterijama i dovesti do leze kože. Obično se nađe jasno ograničen eritem na čem se rubu vide sitne površne pustule. Na leziju kože uteče i iritirajuće delovanje urina. Na oštećenoj površini kože vremenom dolazi do kolonizace Candidom. Prevencija je u dobroj toaleti kože, a tretman se provodi lokalnom primenom antibiotika (Bacitracin), u slučaju Candide lokalnom primenom mikostatika (Nystatin).
Bulozne lezije. Neki sojevi S. aureusa i hemolitičkog streptokoka grupe A stvaraju toksin koji prouzrokuje bulozne leze. Obično se javljaju u prvoj sedmici života. Tanki pokrov bula puca, ostavljajući ogolelu vlažnu površinu kože. Tretman se provodi sistemskom upotrebom antistafilokoknih antibiotika (Meticilin).
Najteža forma buloznih infekcija je toksična epidermalna nekroliza (Ritterova bolest) vezana za toksično delovanje stafilokoknog egzotoksina na granulozni sloj epiderma, s eritemom, edemom i ljuštenjem širokih lamela kože, koje iza sebe ostavljaju ogolelu, denudiranu površinu kože. Terapija se provodi antistafilokoknim antibioticima (Meticilin, kod rezistentnih sojeva Vancomycin), uz prethodno uzimanje kultura krvi, nazofaringsa, konjunktiva i lezija kože. U tretmanu je veoma važna potporna terapija (nadoknada tečnosti i proteina, korekce hidromineralnog i acidobaznog statusa).
Celulitis. Obično nastaje na mestu prethodne leze kože, a uzročnik je obično streptokok ili stafilokok.
Apsces grudne žlezde ne retka pojava. Najčešći uzročnik je S. aureus, mada mogu biti i gram negativne baktere i anaerobi. U tretmanu lakših slučajeva dovoljna je primena antibiotika prema antibiogramu u toku sedam dana, dok teži slučajevi zahtevaju inciziju i drenažu.
Apsces na poglavini može se javiti na mestu postavljanja elektrode u toku fetalnog monitoringa ili kao lokalna manifestacija sistemske infekce. Tretman se sastoji od incize i drenaže, uz sistemsku upotrebu antibiotika.
Infekcije pupka. Pupčani patrljak se normalno suši i otpada nekoliko dana iza rođenja. Za to vreme se primenjuje antibiotski puder, koji sprečava širenje stafilokokne infekce. Ako okolina pupka postane inflamirana, tj. crvena i indurirana s purulentnim sekretom iz pupkovine, radi se o omphalitisu i potrebna je sistemska upotreba antibiotika da bi se sprečilo širenje infekce na periumbilikalno tkivo i umbilikalne krvne sudove. Granulom pupka nastaje kad se zbog infekce stvori granulacijsko tkivo koje ispunjava pupčanu udubinu. Uklanja se lapiziranjem (štapićem AgNO3) uz prethodnu zaštitu okolne kože.