Nedavna istraživanja sugerišu da fizička aktivnost čak i niskog intenziteta omogućava starijim osobama da smanje rizik od demencije.
Nedavna istraživanja sugerišu da fizička aktivnost čak i niskog intenziteta omogućava starijim osobama da smanje rizik od demencije.
Nekoliko faktora može da utiče da osoba razviej demenciju.
Neki od faktora, kao što su starost i genetika su neizbežni.
Drugi, kao što su pušenje i druga nezdrava ponašanja, su izbor načina života koji osoba može da promeni.
Redovno vežbanje i konzumiranje zdrave hrane može sprečiti pojavu simptoma, kažu u Alchajmerovoj asocijaciji.
Međutim, nova studija koja se pojavljuje u časopisu Neurology otkrila je da svaka vrsta fizičke aktivnosti – uključujući osnovne zadatke kao što je obavljanje kućnog posla – može zaštititi ljudski mozak kada su već dostigli starost.
Istraživači – iz Medicinskog centra Univerziteta Rush u Čikagu, IL – proučavali su 454 starije osobe. Od njih, 191 je imao dijagnozu demencije. Svaki učesnik je pristao da donira svoj mozak u medicinske svrhe kada su umrli.
Svake godine tokom dve decenije, svaka osoba je podvrgnuta kompletnom fizičkom pregledu, zajedno sa testom, da bi odredila svoje sposobnosti razmišljanja i pamćenja.
Naučnici su svim dobrovoljcima dali uređaj za praćenje aktivnosti, nazvan akcelerometar, oko 2 godine pre nego što je svaki od njih umro. Nosili su je na zglobu, i pratili su svaku aktivnost u svako doba – bilo da je to energična fizička vežba ili jednostavno hodanje po kući.
Razvijanje demencije
Naučnici su koristili ove podatke od 7 dana da bi izračunali prosečan dnevni rezultat aktivnosti za svaku osobu. Prosek ukupne grupe ljudi bio je 160.000 tačaka dnevno.
Međutim, oni koji su imali demenciju su u proseku dnevno računali na 130.000, dok su oni bez tog stanja imali veći prosek od 180.000.
To je navelo istraživače da zaključe da je više kretanja tokom dana vezano za bolje pamćenje i sposobnosti razmišljanja. Veći nivo motoričkih sposobnosti takođe je bio povezan sa boljim sposobnostima u ovim oblastima.
Takođe, ljudi su imali 31% manje šanse da razviju demenciju za svaku standardnu devijaciju porasta fizičke aktivnosti. Isti porast odstupanja u motoričkim sposobnostima je izjednačen sa osobom koja ima 55% manje šanse da razvije demenciju.
Nakon smrti, specijalisti su pregledali mozak svakog učesnika zbog lezija i biomarkera demencije i Alchajmerove bolesti . Istraživači su prilagodili rezultate na osnovu težine bilo kakvih oštećenja mozga.
Uprkos tome, veza između fizičke aktivnosti i demencije i motoričkih sposobnosti i demencije je ostala. Čini se da biomarkeri Alchajmerove bolesti nemaju nikakvog uticaja na rezultate.
Dalja istraživanja
Glavni autor studije Dr. Aron S. Buchman, vanredni profesor na Odseku za neurološke nauke Univerziteta Rush, zaključuje da je njihova studija „utvrdila da aktivniji životni stil može imati zaštitni učinak na mozak. Ali,“ on nastavlja, „važno je napomenuti da naša studija ne pokazuje uzrok i posledicu.“
On dodaje: „Možda će biti moguće i da ljudi, pošto izgube pamćenje i veštine razmišljanja, smanjuju svoju fizičku aktivnost. Potrebno je više studija da bi se utvrdilo da li je kretanje više korisno za mozak.“
Takođe je nejasno koliko su učesnici bili aktivni tokom čitavog svog života i da li je to imalo ulogu u njihovom zdravlju mozga. Slično tome, istraživači ne mogu reći da li je određeni oblik vežbanja bolji za mozak neke osobe od drugog.
Međutim, prilika za fizičko proučavanje mozga svakog učesnika bila je snaga studije. Međutim, kako objašnjava dr. Buchman, potrebno je dodatno istraživanje ove teme pre nego što stručnjaci zaista mogu biti sigurni.