Nauènici konaèno poèinju da shvataju jednu od najduih ivotnih misterija – zato ene, u proseku, ive due od mukaraca.
Novo istraivanje opisuje kako mutacije u DNK mitohondrija utièu na razlike u duini ivotnog veka kod mukaraca i kod ena.
Mitohondrije su æelijske organele prisutne u æelijama skoro svih eukariotskih organizama i vane su jer hranu pretvaraju u energiju koja daje snagu naem telu.
Dr Dejmijan Dauling sa Biolokog fakulteta iz SAD i dr Dejvid Klansi sa Univerziteta u Lankasetru saraðivali su na razotkrivanju razlika u dugoveènosti i biolokog starenja na mukim i enskim voænim muicama koje su nosile mitohondrije razlièitog porekla.
Oni su otkrili da su genetske varijacije u mitohondrijama pouzdani pokazatelji ivotnog veka kod mujaka, ali ne i kod enki.
Dr Dauling je rekao da ovi rezltati ukazuju na brojne mutacije unutar DNK mitohondrija koje utièu na ivotni vek mujaka i brzinu starenja.
„Interesantno, te iste mutacije nemaju uticaja na obrasce starenja kod enki“.
One su u potpunosti povezane sa „izboèinom” na putu prenoenja mitohondrijskih gena sa roditelja na dete.
„Deca dobijaju kopije veæine gena od oba roditelja, ali mitohondrijske gene dobijaju samo od majki. To znaèi da evolutivni proces kontrole kvaliteta, poznat kao prirodna selekcija, samo skenira kvalitet majèinih mitohondrijskih gena“, kae dr Dauling.
Ako se desi mitohondrijska mutacija koja teti oèevima, ali nema posledica po majke, ona æe promaæi oku prirodne selekcije. Tokom hiljada generacija akumulirale su se mnoge mutacije koje tete samo mukarcima.
Ova studija je nadogradnja prethodnih otkriæa dr Daulinga koji je ispitivao posledice materinskog nasleðivanja mitohondrija na muku neplodnost.
„Oba ova istraivanja pokazuju da su mithonodrije kljuène za mutacije koje naruavaju zdravlje mukaraca.
Sada treba da istraimo genetske mehanizme kojima bi mukarci mogli da se naoruaju ne bi li ponitili efekte tih tetnih mutacija i ostali zdravi“.
Rezultati istraivanja objavljeni su u urnalu Current Biology.
Foto: FreeDigitalPhotos.net