Današnji način života može se opisati kao sedenterni životni stil. Urbanizacija, tehnološki razvoj, pored neospornog olakšavanja opštih radnih i životnih uslova, imaju niz negativnih efekata po zdravlje.
Savremeni način života ugrožava zdravlje.
Današnji način života može se opisati kao sedenterni životni stil. Urbanizacija, tehnološki razvoj, pored neospornog olakšavanja opštih radnih i životnih uslova, imaju niz negativnih efekata po zdravlje. Motorna vozila koriste se u svakoj prilici, sve manje se ide peške, tehnička pomagala koriste se umesto mišićnog rada i pokreta, svako slobodno vreme se provodi pred televizorom ili kompjuterom. Tu je i izloženost hemijskom, fizičkom, biološkom, psihološkom, sociološkom i drugim oblicima stresa, neadekvatna ishrana, štetne navike, poroci. Sve to vodi u pravcu ugrožavanja fizičkog ali i mentalnog zdravlja.
Svakodnevno se će niz pitanja, kao što su: Da li je danas vežbanje baš potrebno? Zašto je bitno? Zbog čega neko vežba? Šta se vežbanjem može postići? Zašto svi ljudi koji nemaju dovoljno aktivnosti ne vežbaju? Imaju li prednosti oni koji vežbaju?
Životni stil je važan faktor zdravlja.
Da li ste nekad razmišljali o tome koliko nam je potrebno redovnog kretanja da bismo sačuvali zdravlje i smanjili rizik od nastanka bolesti? Ne baš mnogo.
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije odraslima je za očuvanje zdravlja potrebno bar 150 minuta umerene telesne aktivnosti nedeljno koja se može zameniti za 75 minuta intenzivne telesne aktivnosti nedeljno.
Dakle, 30 minuta umerene telesne aktivnosti dnevno tokom 5 dana nedeljno je već dovoljno za postizanje velike koristi za zdravlje.
Fizička aktivnost je jedan od najvažnijih koraka u poboljšanju zdravlja. Čuva fizičko i mentalno zdravlje i poboljšava kvalitet života uopšte. Sigurno ste do sada već čuli izreku „u zdravom telu zdrav i duh“.
Koji su sve benefiti fizičke aktivnosti?
Kontrola telesne težine
Vežbanje može da pomogne u sprečavanju dobijanja viška kilograma, u smanjenu telesne težine, ili u održavanju željene kilaže. Kada se bavite fizičkom aktivnošću, sagorevate kalorije. Što je aktivnost intenzivnija, više kalorija trošite.
Fizička aktivnost podstiče lipoprotein visoke gustine (HDL) ili ,,dobar’’ holesterol, a smanjuje nezdrave trigliceride. Zahvaljujući tome, smanjuje se rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Takođe, kod fizički aktivne dece smanjen je rizik od gojaznosti u odraslom dobu.
Bolje raspoloženje
Fizičkom aktivnošću povećavamo koncentraciju serotonina, endorfina i noradrenalina (neurotransmiteri u mozgu) koji smanjuju depresiju i utiču na bolje raspoloženje.
I to nije sve. Redovna fizička aktivnost može da izazove veću seksualnu želju kod žena, dok je kod muškaraca koji redovno vežbaju manja verovatnoća da se pojave problemi sa erektilnom disfunkcijom nego kod muškaraca koji ne vežbaju.
Bolji san
Imate problema da zaspite? Redovna fizička aktivnost može da vam pomogne da brže zaspite i spavate dubljim snom. Samo nemojte da vežbate neposredno pre spavanja, jer se može desiti da imate previše energije da biste zaspali.
Više energije
Manjak energije ne dešava se samo zbog manjka odmora, već i zbog manjka kretanja. Način života utiče na energiju, a energija na raspoloženje. Dokazano je, osobe koje redovno vežbaju, čak i laganije vrste vežbi, spavaju kvalitetnije, bude se odmornije, motivisane su i bolje fokusirane na radne zadatke.
Vežbanje i fizička aktivnost snabdevaju tkiva kiseonikom i hranljivim materijama i pomažu kardiovaskularnom sistemu da funkcioniše efikasnije. A kad srce i pluća rade efikasnije, imate više energije da obavljate svakodnevne obaveze.
Bolje pamćenje
Pokazano je, redovna fizička aktivnost pozitivno utiče na kognitivne sposobnosti čoveka.
Kako starimo, naše moždane ćelije odumiru i veze između njih se prekidaju. Kao rezultat toga, neka sećanja nam postaju nedostupna iako se, možda, još uvek nalaze u našoj memoriji. Fizička aktivnost može da doprinese boljem funkcionisanju mozga time što podstiče protok krvi kroz one njegove delove koji su zaduženi za pamćenje.
Brojna istraživanja koja su sprovođena na starijim osobama pokazala su da da šetanje i trčanje imaju bitnu ulogu u sprečavanju ili usporavanju gubitka pamćenja. Pokazalo se da oni koji vežbaju 3 puta nedeljno ili češće imaju do 40% manje izgleda da obole od demencije od onih koji nisu fizički aktivni.
Zdravlje
Poboljšava se vitalni kapacitet pluća. Dolazi i do poboljšavanja kardiovaskularne funkcije, smanjenja krvnog pritiska, i smanjenja rizika za koronarne i cerebrovaskularne bolesti. Poboljšava se lipidni profil krvi, smanjuje se adhezivnost trombocita, poveća se fibrinolitička aktivnost. Smanjuje se krvni pritisak ako je povišen. Poboljšava se metabolizam glukoze i povećava se insulinska senzitivnost, smanjuje se rizik za dijabetes. Smanjen je rizik za nastanak osteoporoze. Smanjen je rizik za neke forme karcinoma (dojke, prostate, debelog creva…). Smanjuje se apetit u odnosu na kalorije koje se potroše. Poboljšava se metabolizam. Smanjuje se rizik za depresivno-anksiozna stanja.
Koje sve vrste fizičke aktivnosti postoje?
Aerobna – poboljšava izdržljivost tela uopšte. Brzo hodanje, trčanje, ples, biciklizam, plivanje, aerobik… Aerobne vežbe aktiviraju velike grupe mišića pri čemu se dodatno angažuju pluća i srce. Za vreme aerobnih vežbi ubrzava se disanje, veće količine kiseonika se unose u organizam, ubrzava se rad srca i podstiče se cirkulacija, što sve doprinosi opštem zdravstvenom stanju i pospešuje rad mozga.
Vežbe za koštani sistem koje povećavaju ili održavaju mineralnu gustoću kostiju i time dugoročno smanjuju opasnost od osteoporoze i rizike od preloma. Tu spadaju igre sa loptom i reketom, skakanje, dizanje tereta, fudbal, gimnastika…
Vežbe za održavanje snage mišića koje štite zglobove od povreda. Dizanje tereta, nošenje tereta, penjanje.
Vežbe za pokretljivost – održavaju telo spretnim: rastezanje, joga, balet, čučnjevi…
Vežbe za snagu – vežbe sa tegovima, vežbe u teretani.
Pronađite fizičku aktivnost koja vam prija i bavite se njom. Ako vam dosadi, probajte nešto drugo.
Nemojte zaboraviti da se posavetujete sa lekarom pre otpočinjanja novog programa vežbanja, naročito ako dugo niste vežbali, ili imate neke hronične zdravstvene probleme.
Na kraju, ako ne možete vežbati prema preporukama, budite fizički aktivni u skladu sa svojim mogućnostima i zdravstvenim stanjem. Fizički aktivni možemo biti i kod kuće, na poslu, a korisni su i kućni poslovi (pranje prozora, čišćenje, usisavanje, pranje auta, bavljenje baštovanstvom…). Ako je moguće, na posao odlazite biciklom ili peške, lift zamenite stepenicama, a odmor za kafu zamenite odmorom za šetnju.
Organizujte svoje vreme, promenite navike, izdvojte malo vremena za sebe i vežbajte. Osećaćete se odlično zbog toga, a vaše telo će vam biti zahvalno.
Autor teksta: dr Katarina Milisavljević