Pri sumnji na profesionalnu izloženost ili na izloženost okolišu, treba tragati za sumnjivim faktorima. Često je najbolji dijagnostički pokazatelj vremenski odnos simptoma prema izlaganju. Za prikaz su izdvojena tri profesionalne grupe, jer one predstavljaju najveći deo ljudi obolelih od udisanja organske prašine.
Pri sumnji na profesionalnu izloženost ili na izloženost okolišu, treba tragati za sumnjivim faktorima. Često je najbolji dijagnostički pokazatelj vremenski odnos simptoma prema izlaganju. Za prikaz su izdvojena tri profesionalne grupe, jer one predstavljaju najveći deo ljudi obolelih od udisanja organske prašine.
Pamučna prašina (bisinoza) U SAD se različito procenjuje broj izloženih osoba, ali je verovatno više od 800.000 osoba profesionalno izloženo pamuku, lanu ili konoplji u proizvodnji pamučnog prediva, lanenog platna i užadi. Premda je ovde reč prvenstveno o pamuku, isti je sindrom, ponešto blažeg stepena, opisan nakon izlaganja lanu, konoplji i juti.
Bolest uzrokovana pamučnom prašinom opisana je još u sedamnaestom veku, ali je tek poslednjih 40 godina postala svetski problem u tekstilnoj industriji. Izloženost postoji za vreme proizvodnog postupka, ali je „najnaglašenija“ u onim delovima fabrike u kojima se pre predenja pamuka odvijaju postupci propuhivanje (udaranja), mešanja i grebenanja (ispravljanja vlakana). Veruje se da su i slučajevi nastali nakon rada u predionici zapravo posledica sekundarne kontaminacije iz prostora za grebenanje. Nedavno su se pokazali vrlo uspešnim pokušaji kontrolisanja nivoa prašine upotrebom izduvnih poklopaca, opštim poboljšanjem ventilacije i postupcima vlaženja. Međutim, izgleda da je za vreme nekih neizbežnih postupaka potrebna respiracijska zaštitna oprema, kako bi zaštitila radnike od izloženosti nivoima prašine koje premašuju sadašnje standarde za pamučnu prašinu u SAD.
Bisinoza se klinički manifestuje povremenim (rani stadijum), a zatim redovnim (kasni stadijum) stezanjem u grudima pri kraju prvoga dana radnog nedelje (stezanje u grudnom košu ponedeljkom). Prema nekim epidemiološkim studijama, zavisno o nivou izloženosti u češljaonicama, do 80% namještenika pokazuje značajan pad FEV1 tokom smene ponedeljkom.
Početni se simptomi sledećih dana u nedelji neće ponoviti, ali u 10 – 25% radnika bolest ipak može napredovati, uz ponovnu pojavu stezanja u grudnom košu ili trajnog stezanja tokom radne nedelje. Nakon više od deset godina izlaganja, verovatnije je da će radnici sa rekurentnim simptomima imati opstrukciju pri plućnom funkcijskim testiranju. Takav veći stepen oštećenja viđa se u radnika dugotrajno izloženih visokom nivou prašine. Pušenje uz istovremeno izlaganje pamučnoj prašini stvara dodatne nepovoljne učinke. Najveći se stepen oštećenja uopšteno viđa u pušača.
Lečenje ranog stadijuma bolesti usmereno je na popuštanje bronhospazma primenom bronhodilatatora. Međutim, stezanje u grudnom košu pojavljuje se barem delimično zbog oslobađanja histamina, a antihistaminici su pokazali smanjenje predviđenog pada FEV1 prvog dana u nedelji. Dakako da je najvažnije smanjiti izlaganje prašini. Sve radnike sa trajnim simptomima ili sa značajnom redukcijom plućne funkcije treba ukloniti u područje sa manjim rizikom izloženosti. Redovna kontrola plućne funkcije u industriji olakšava otkrivanje zahvaćenih osoba. Osobe sa smanjenom plućnom funkcijom, ličnom anamnezom respiracijske alergije i koje uz to trajno puše cigarete, treba smatrati osobama sa povećanim rizikom za nastanak bisinoze ako rade u pamučnoj industriji.
Prašina žitarica Premda tačan broj radnika izloženih riziku u SAD nije poznat, misli se da je izloženo najmanje 500.000 ljudi koji rade sa dizalicama za žito i preko dva miliona farmera. Simptomi bolesti u radnika zaposlenih na dizalicama za žito ili u mlinovima za žito i stočnu hranu, identični su karakterističnim nalazima u pušača cigareta. To su npr trajan kašalj, hipersekrecija mukusa, hripanje i zaduha pri naporu, te smanjen FEV1 i odnos FEV1/FVC.
Koncentracija prašine u dizalicama za žito uveliko se menja, a kreće se u količini od oko 10.000 mg/m3. Od toga je približno jedna trećina čestica takve težine da je pogodna za udisanje. Učinak izlaganja prašini žitarica takođe se pridodaje učinku pušenja cigareta, pa simptome ima približno 50% radnika koji puše. Među nepušačima koji rade na dizalicama za žito, približno jedna četvrtina ima mukusnu hipersekreciju, što je oko pet puta veći broj od očekivanog broja u neeksponiranih nepušača. Međutim, dokaz opstrukcije pri testovima plućne funkcije nađen je samo u radnika koji puše. Nije jasno da li su ovi rezultati u izloženih radnika nastali zbog učinka pojačanog pušenjem cigareta ili su pušači podložniji efektima prašine žitarica.
Farmerska pluća Ovo stanje nastaje zbog izlaganja pljesnivim sijenu koje sadrži spore termofilnih aktinomiceta, što izaziva hipersenzitivni pneumonitis. U SAD postoji nekoliko dobrih, na populaciji zasnovanih procena učestalosti javljanja ovog stanja. Među farmerima u Velikoj Britaniji kreće se stopa bolesti približno 10-50 na 1000. Prevalencija bolesti se menja zavisno o padavinama, koje određuju gljivični rast, te o poljoprivrednim poslovima povezanim sa prevrtanjem i slaganjem sijena.
Bolesnik sa akutnim farmerskim plućima 4-8 sati nakon izlaganja razvija klinički sliku sa temperaturom, groznicom, malaksalosti, kašljem i zaduha bez hripanje. Anamneza izloženosti očigledno je bitna za razlikovanje ove bolesti od sličnih simptoma koji se mogu javiti pri influenci ili pneumonije. Pri hroničnom obliku bolesti važna je anamneza ponavljanih napada nakon sličnih izloženosti, kako bi se razlikovalo ovaj sindrom od drugih slučajeva „krpice“ fibroze, npr sarkoidoze.
S pojavom hipersenzitivnog pneumonitis povezan je i velik broj drugih organskih prašina. U bolesnika koji pokazuju hipersenzitivni pneumonitis, izvor etiološkog agensa većinom će otkriti specifično i pažljivo ispitivanje o zanimanju, hobiju ili drugim kućnim okolišnim izloženosti.