Disfunkcija sinusnog čvora ili poremećaji automatizma sinusnog čvora ili nemogućnost prenošenja draži na perinodalno tkivo mogu dovesti do pojave sinusne bradikardije, sinoatrijalnogblokaili tahibradikardnog sindroma.
Poremećaj se dijagnostikuje elektrokardiografski, Holter-monitoringom, apremapotrebi i elektrofiziološkim ispitivanjem i testiranjem funkcije sinusnog čvora. Beleži se izražena sinusna bradikardija frekvencije ispod 50/min, u nekim slučajevima i ispod 40/min, sa nestabilnim sinusnim ritmom, sinusnom aritmijom i pojavom ritma iz AV-čvora.
Sinoatrijalni blok karakteriše se izostajanjem sinusnih nadražaja, tako da se EKG-om u slučaju sinoatrijalnog bloka 2:1 beleži izostajanje jednog nesprovedenog sinusnog ciklusa, dok se u slučaju sinusnog zastoja beleži ravna linija bez električnih fenomena.
Poseban oblik oštećenja funkcije sinusnog čvorapredstavlja smenjivanje nestabilnog sinusnog ritma, sinusne bradikardije i sinusne tahikardije, paroksizama supraventrikulamih ekstrasistola, neretko i pretkomorskog lepršanja i/ih treperenja i označava se kao tahibradikardni sindrom.
Disfunkcija sinusnog čvora Simptomi
Simptomi, u zavisnosti od stepena oštećenja, mogu varirati od osećaja malaksalosti i lupanja srca do vrtoglavice i pojave sinkopa. Lečenje najčešće podrazumeva pravovremenu procenu ugroženosti bolesnika i ugrađivanje veštačkog električnog vodiča ritma (pejsmejker). U dijagnostici, posebno kod mlađih osoba, treba razmatrati postojanje funkcionalne bradikardije zbog vagotonije koja prolazi nakon primene atropina ili testom fizičkog opterećenja.