O povišenom krvnom pritisku, koliko je opasan, posebno kod trudnica i na koji način ga treba lečiti razgovarali smo sa docentkinjom doktorkom Aleksandrom Ilić, kardiologom sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. Intervju je sponzorisala kompanija Sandoz.
Jelena Milojević Lekovi: Možete li nam za početak reći zbog čega je važno lečiti hipertenziju?
Doc. dr Aleksandra Ilić: Hipertenzija ili povišen krvni pritisak predstavlja jedan od najznačajnijih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Iako najčešće ne daje simptome, zbog čega je i nazivamo tihi ubica, ona zbog oštećenja krvnih sudova koje izaziva dovodi do veoma ozbiljnih bolesti kao što su akutni infarkt srca, srčana slabost, bubrežna slabost, moždani udar, bolesti arterija, bolesti oka. Upravo je to razlog zbog čega moramo da lečimo povišen krvni pritisak. Dakle, da ne bi došlo do svih ovih ozbiljnih bolesti ili da bi ih bar koliko je god to moguće smanjili tj. redukovali njihovu pojavu.
Jelena Milojević Lekovi: Koliko je hipertenzija opasna kod trudnica pošto smo u uvodnom delu rekli da ćemo se više fokusirati na trudnice?
Doc. dr Aleksandra Ilić: Da. Hipertenzija u trudnoći je poseban problem, zaista, jer ostavlja posledice kako po mamu tako i po bebu. Što se mame tiče, kao i u opštoj populaciji ona dovodi do oštećenja niza organa: srca, bubrega, jetre, mozga. A kada je beba u pitanju najčešće izaziva prevremeno rađanje deteta, rađanje deteta malog za datum i intrauterini zastoj u razvoju ploda. Naravno, nažalost može da dovede i kod mame i kod bebe do najozbiljnije komplikacije odnosno do smrtnog ishoda. Ono što je važno znati to je da se hipertenzija u trudnoći definiše kao i u opštoj populaciji vrednostima krvnog pritiska od 140 sa 90 milimetara živinog stupnja i više. Isto je tako važno znati da povišen krvni pritisak može da bude uzrokovan samom trudnoćom. Dakle da se javi u drugoj polovini trudnoće i najčešće se vrednosti normalizuju odnosno vraćaju u granice referentnih nakon porođaja i tada govorimo o gestacijskoj hipertenziji, koja takođe izaziva i oštećenja organa majke i oštećenja bebe, može da se komplikuje preeklampsijom- eklampsijom. Međutim, zbog, nažalost, pomeranja životne dobi za rađanje prvog deteta mi imamo sve starije trudnice i zbog toga nije retka pojava da žena koja želi da zatrudni već ima hipertenziju, možda čak i godinama unazad.
Jelena Milojević Lekovi: Da li je dovoljno da trudnica proverava krvni pritisak samo na lekarskoj kontroli?
Doc. dr Aleksandra Ilić: Naravno da nije. To je obavezno. Obavezno je na svakom lekarskom pregledu trudnici iskontrolisati krvni pritisak. Međutim, isto tako lekar je dužan da joj kaže da ona mora i da se samo kontroliše. Dakle, mora da meri krvni pritisak u kućnim uslovima i objasni joj se kako. Trebalo bi da bude u mirnom okruženju bar nakon 5 minuta mirovanja u sedećem položaju. Isto tako važno je znati da je lekar taj koji će odrediti kada i da li treba i koliko često raditi takozvani ambulatorni 24časovni monitoring krvnog pritiska. Jer se dijagnoza hipertenzije odnosno povišenog krvnog pritiska kako kod opšte populacije tako i u trudnoći postavlja na osnovu merenja u lekarskoj ordinaciji, na osnovu marenja u kućnim uslovima i na osnovu ambulatornog 24časovnog monitoringa krvnog pritiska, a to je aparat koji se nosi 24h. Osim toga ovaj aparat nam služi i za otkrivanje nekih posebnih oblika hipertenzije, kao što je npr maskirana hipertenzija. To znači da je krvni pritisak u kućnim uslovima i u lekarskoj ordinaciji u granicama normalnih referentnih vrednosti, a monitoringom krvnog pritiska se registruju povišene. U tom slučaju je potrebno lečenje. S druge strane u koliko se povišen krvni pritisak registruje isključivo u lekarskoj ordinaciji, a ambulatornim monitoringom i merenjem u kućnim uslovima se dobiju normalne referentne vrednosti, onda se ne ordinira terapija, bar ne u tom momentu, ali je izuzetno važno da se takve trudnice češće kontrolišu i samo kontrolišu, jer se kod njih mnogo češće kasnije u trudnoći javlja povišen krvni pritisak i preeklampsija nego kod trudnica kod kojih nije zabeležen povišen krvni pritisak u lekarskoj ordinaciji. Isto je važno odrediti kada i koliko često je potrebno raditi ultrazvučni pregled srca mame ili eho kardiografski pregled trudnice. Dakle, to je pregled koji je potpuno neškodljiv za bebu, nema štetnog zračenja, a izuzetno koristan u smislu procene funkcije i morfologije srca same trudnice.
Jelena Milojević Lekovi: Da li se terapija koju primaju trudnice razlikuje od terapija koju prima opšta populacija?
Doc. dr Aleksandra Ilić: Svakako da! Od mnogobrojnih veoma efikasnih antihipertenzivnih lekova koje možemo primeniti u opštoj populaciji svega nekoliko možemo dati i trudnici, a da beba bude bezbedna zbog davanja tih lekova, a terapija opet dovoljno efikasna za mamu. S tim u vezi bih rekla da je izuzetno važno da žene koje već imaju povišen krvni pritisak, a planiraju trudnoću, trebale bi da se jave pre iste na jedan konsultativni pregled kardiološki da se ta terapija već tada promeni. Ukoliko to nisu uradile onda je izuzetno važno da se na pregled jave čim saznaju da su trudne da bi se dala adekvatna terapija. Ako govorimo o terapiji takođe je velika zabluda da nakon porođaja treba nastaviti sa terapijom koja se davala tokom trudnoće. Jer ono što je bezbedno za mamu pre svega, ali i za bebu u toku trudnoće nije dobro i nakon porođaja. Dakle, tada treba promeniti terapiju. Naravno govorim o periodu kada žena doji. Ako ne doji onda ona može da dobije svu terapiju koja je predviđena i za opštu populaciju. Ali, ako doji treba znati da se većina lekova izlučuje u mleko, odnosno možemo slobodno reći svi antihipertenzivni lekovi te je izuzetno važno odrediti koji će lek biti dobar za mamu posle porođaja, a opet neće biti škodljiv za bebu.
Jelena Milojević Lekovi: Recite nam za kraj koliko često i koliko dugo trudnica koja ima hipertenziju treba da se kontroliše kod lekara, odnosno kod kardiologa?
Doc. dr Aleksandra Ilić: Naravno,to određuje lekar. Kao što sam pomenula u nekim slučajevima je dobro da dođe na pregled i pre planirane trudnoće. U svakom slučaju u toku trudnoće ona se timski prati i od strane kardiologa i od strane ginekologa i u zavisnosti od težine krvnog pritiska, u zavisnosti od prisustva nekih drugih simptoma, znakova, labaratorijskih nalaza proceniće se da li je dovoljno npr. jednom u tri meseca, da li su potrebne jednom mesečno kontrole, a u nekih slučajevima čak i na dve nedelje. Dakle, to je ono što procenjuje lekar. I ono što je izuzetno važno je da trudnica ne prestaje da bude kardiološki pacijent nakon porođaja. Šest nedelja posle porođaja takođe je izuzetno vulnerabilan period i kada može da dođe do razvoja povišenog krvnog pritiska čak i ukoliko on nije postojao u toku trudnoće, zatim do preeklampsije kao i do nekih drugih ozbiljnih oštećenja srca zbog čega svakako trudnica i u tom periodu, odnosno sada već porodilja treba da se prekontroliše. Međutim, ono što je takođe pokazano to je da praktično trudnice koje su imale povišen krvni pritisak u toku trudnoće pa čak i ukoliko je on bio prolaznog karaktera su potencijalno u budućem životu kardiološki pacijenti, jer povišen krvni pritisak u toku trudnoće povećava rizik čak dva puta za nastanak ishemijske bolesti srca, a to je bolest koja dovodi do akutnog infarkta i čak četiri puta povećava rizik za nastanak povišenog krvnog pritiska kasnije u životu ukoliko se čak on regulisao nakon porođaja. Dakle, ukoliko se vratio u granice referentnih vrednosti. Zbog toga mi u svakom slučaju tada savetujemo trudnice i o promeni stila života ali i o tome da treba povremeno da kontrolišu krvni pritisak i kada treba da se jave na lakarski pregled
Jelena Milojević Lekovi: Doktorka hvala vam puno na razgovoru.
