Akutni virusni meningitis je zapalenje mekih moždanica izazvano različitim virusima, koje se klinički manifestuje simptomima i znacima meningealnog i infektivnog sindroma.
Etiologija, patogeneza i patoanatomija su opisani u delu o zajedničkim karakteristikama meningitisa te će u najkraćim crtama biti ukazano na neke specifičnosti pojedinih prouzrokovača virusnih meningitisa.
ENTEROVIRUSNI MENINGITISI
Najčešći prouzrokovači su ECHO tipovi 4,6,9,16,30 i koksaki B tip 5.
Inkubacija traje od 3-5 dana najčešće a može od 2 do 12. Premeningealna faza traje do jednog dana kada su prisutni slabost, pospanost, nelagodnost i anoreksija sa mogućim prolivom i gušoboljom. Nakon toga se javlja povišena tempe¬ratura, glavobolja, povraćanje i bol u trbuhu. Sledi menin-gealna faza sa svim znacima meningealnog sindroma. Nakon 3-5 dana svi simptomi nestaju i bolesnik se brzo oporavlja.
U nekim slučajevima dolazi do pojave ospe. Likvor je bistar, sa brojem ćelijskih elemenata od nekoliko desetina do nekoliko stotina, pri čemu preovladavaju limfociti. U početnoj fazi bolesti mogu preovladati PMN. Najčešće je nivo proteina normalan ili lako povišen, uz normalne vrednosti glikorahije.
Terapija je simptomatska a moguća je i primena kortikosteroida jer deluju antiedematozno i antiinflamatomo.
MENINGITIS KOD ZAUŠKI (Mumps meningitis)
Bolest se obično javlja u toku ili nakon preležanih zauški i nekad se javljao epidemijski, ali sa uvođenjem vakcinacije protiv zauški javlja se retko.
Klinička slika, likvorski nalaz i terapija identična prethodnom.
LIMFOCITARNI HORIOMENINGITIS (LCM meningitis)
Virus limfocitamog horiomeningitisa pripada grupi arena virusa. Rezer¬voar su glođari. Infekcija se prenosi na čoveka preko hrane zagađene ekskreti- ma glodara, inhalacijom prašine, ujedom glodara, interkonjuktivalno, a zabele- ženi su i slučajevi prenošenja posredstvom krpelja, muva i dr. Infekcije se naj¬češće javljaju zimi.
Početak bolesti je postepen sa prodromalnom fazom u kojoj se žale na opštu slabost, malaksalost, temperaturu a ovo stanje može trajati 10-tak dana.
Bitan je epidemiološki podatak o kontaktu sa glodarima. Broj ćelijskih elemenata je oko 1000 u 1 mm3 pri čemu predominiraju limfociti do 100%. Proteinorahija je izražena preko 1,0 g/1 a može ići i do 10,0 g/1, a ako je snižena glikorahija javlja se problem diferencijalne dijagnoze sa TBC meningitisom (javljaju se i bazilami znaci).
Klinički tok bolesti teži nego kod enterovirusnih meningitisa, a terapija je
ista.
ARBOVIRUSN1 MENINGITISI
Nakon inkubacije od jedne do dve nedelje posle ujeda krpelja nastaje pe¬riod u kome nema simptoma. Bolest počinje naglo sa temperaturom, glavobo¬ljom, povraćanjem i kataralnim promenama na sluzokožama.
Prodromni stadijum traje par dana, a može biti praćen pojavom rozeoli- formne ospe. Nakon toga nastupa asimptomatski period od 10-tak dana.
Sledeci stadijum je meningoencefalitični koji traje oko dve nedelje, a za¬tim nastupa stadijum rekonvalescencije.
Likvorski nalaz se karakteriše blagom pleocitozom do nekoliko stotina, a u početnoj fazi ima i PMN. Proteinorahija je umereno povišena a glikorahija je normalna.
DIJAGNOZA VIRUSNIH MENINGITISA
Likvorski nalaz je karakterističan i opisan je u prethodnom tekstu.
Virusološke metode u dijagnostici
a) izolacija virusa i identifikacija (kultura tkiva, imunoelektronska mi¬kroskopija, imunoenzimski testovi)
b) dokazivanje virusnih antitela u likvoru i serumu
c) praćenje dinamike titra antitela u likvoru i serumu
d) apsorpcija oligoklonalnih imunoglobulina specifičnim antigenima
e) potvrda intertekalne sinteze virusnih antitela
Akutni virusni meningitis DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
1. Tumori mozga
2. CVI
3. Gnojni meningitisi u početnoj fazi
4. TBC meningitis