ETIOLOGIJA
Virus hepatitisa C (VHC) pripada RNK virusima, familija Flaviviridae. Genom čini jednostruka RNK a omotač proteini, veličine je 35-50 nm. Pokazuje hipervarijabilnost regija genoma i do sada je opisano 12 genotipova.
EPIDEMIOLOGIJ A
Rezervoar infekcije je čovek, a najčešći put prenošenje je parenteralni, putem transfuzija krvi i krvnih preparata. Koncentracija virusnih čestica u serumu je niska (103 – IO6) te je količina primljene krvi ili derivata krvi od značaja za nastanak infekcije. Veći rizik za prenošenje infekcije je primena krvnih preparata koji se dobijaju od velikog broja davaoca kao što su VIII i IX faktor koagulacije. Ugrožene su grupe stanovništva sa rizičnim ponašanjem kao što su intravenozni narkomani, homoseksualci i promiskuitetne osobe. Moguće je HCV infekciju preneti i vertikalnom transmisijom sa majke na dete a ne može se isključiti ni horizontalna, interfamilijama ne seksualna transmisija infekcije putem kontakta ili fekooralno mada je ona zanemarljiva. HCV infekcija se u svetu javlja sa promenljivom incidencijom od 0,4% do 13,6%. Najniža je incidencija u Severnoj i Srednjoj Americi, severnoj Evropi a najviša je u severnoj Africi
PATOGENEZA
Dostupni podaci sugeriraju da VHC može da prouzrokuje hepatocelular- na oštećenja direktno citopatogeno i imunomedijatomim mehanizmima. Direkt¬ni citopatogeni efekti su rezultat toksičnog delovanja virusnih produkata na inficiranu ćeliju, a imunomedijatomi mehanizmi vrše lizu virusom inficirane ćelije direktnim limfocitnim toksičnim delovanjem, antitelima izazvanim pro- menama ili virusom indukovanim autoimunitetom.
KLINIČKA SLIKA
Klinička slika HCV infekcije je identična sa kliničkom slikom HBV in¬fekcije. Inkubacija iznosi od 30-180 dana. Međutim, znatno je veći broj anikte- rusnih i asimptomatskih oblika bolesti i retko se javlja tipičan ikterusni oblik bolesti. Iz tih razloga i zbog pojave hroničnih bolesti jetre u više od 70% in¬ficiranih HCV infekcija nosi naziv „tihi ubica“. Često bolesnici nisu svesni bo¬lesti i tek na rutinskim kontrolnim pregledima otkriva se oštećenje jetre. Hro- nična HCV infekcija pokazuje tendenciju prelaska u cirozu jetre i hepatoce- lulami karcinom jetre.
DIJAGNOZA
Dijagoza HCV infekcije je slična dijagnostici HBV infekcije:
1. Detekcija virusne RNK PCR metodom u serumu ispitivane osobe.
2. ELISA test radi testiranja seruma na anti HCV antitela.
3. RIBA test radi eliminacije lažno pozitivnih elisa testova. Ovaj test je po¬zitivan ukoliko su prisutna anitela na antigen jedra, dok se prisustvo an¬titela samo na nestrukturalne antigene označava kao intermitentan re¬zultat.
TERAPIJA
Terapija akutne HCV infekcije podrazumeva higijensko- dijetetski režim života, mirovanja i dijetu. Međutim hronična HCV infekcija se leči alfa 2 re- kombinatnim interferonom u dozi od 3 miliona jedinica tri puta nedeljno tokom
6- 12 meseci. Povoljan terapijski odgovor se očekuje kod oko 20% lečenih bo¬lesnika. Vrše se pokušaji lečenja udružene terapije rekombina-tnim interfero¬nom i Ribavirinom koja pokazuje povoljnije rezultate u odnosu na samo terapiju interferonom. Uspeh terapije se procenjuje na osnovu normalizacije ni-, voa aminotransferaza -i iščezavanje iz seruma HCV RNK.
PREVENCIJA
Pasivna imunizacija primenom opštih imunoglobulina nije pokazala oče¬kivane rezultate. Vakcina s obzirom na genotipsku varijabilnost VHC još uvek nije proizvedena. Jedina mera prevencija je testiranje krvi davaoca krvi i sužavanje indikacija za primenu krvi i krvnih preparata.