Kuga je teško akutno infektivno oboljenje iz grupe karantinskih bolesti koju izaziva Yersinia pestis. Klinički se može manifestovati zapaljenjem regionalnih limfnih žlezdi (bubonski oblik), teškom pneumonijom (plućni oblik) ili slikom teške sepse (septički oblik).
ETIOLOGIJA
Jersinia pestis je gram-pozitivan, nepokretan bacil sa kapsulom. Izlučuje niz enzima i egzotoksina, a u ćelijskom zidu sadrži endotoksin. Ne stvara spore. Otporan je na hladnoću a u organskom materijalu (gnoj, ispljuvak, leš) može dugo opstati. Osetljiv je na dezinfekciona sredstva i antibiotike.
EPIDEMIOLOGIJA
Rezervoar bolesti su glodari, i to najčešće pacovi. Oni se masovno razboljevaju i umiru. Epizootija kuge pacova prethodi epidemiji kuge čoveka. Glodari oboljevaju od septičnog oblika kuge. Bolest je transmisionog karaktera, jer se pacovska buva prenosi sa obolelih na zdrave životinje i čoveka. Buva se inficira sišući krv obolele životinje u fazi bakterijemije. Bacili kuge se razmnožavaju u digestivnom traktu buve i obstruiraju ga. Pri sledećem ubodu buve povraćaju bacile i usisanu krv. Bacil kuge nije patogen za buve.
Čovek se može zaraziti na nekoliko načina. Najčešće se zarazi od divljih glodara, ujedom buve ili u direktnom kontaktu sa obolelim životinjama. Bolest se takođe može preneti i od obolelih domaćih životinja (pas, mačka) ogrebotinom, ugrizom ili kapljičnim putem od životinje sa plućnim oblikom kuge. Interhumani prenos je moguć kapljičnim putem od bolesnika sa plućnim oblikom kuge.
PATOGENEZA I PATOANATOMSKE PROMENE
Bacil kuge se po nekom svojstvima ponaša kao fakultativno intraćelijski (razmnožava se u makrofagama) a po drugim kao vanćelijski uzročnik (ubijaju ga PMN-i). Izlučuje niz invazivnih enzima i egzotoksina a dezintegracijom bacila oslobađa se endotoksin.
Ulazno mesto bacila kuge u organizmu uglavnom je koža. Nakon ulaska jersinije se razmnožavaju u makrofagima. Zatim dospevaju u regionalne limfne žlezde i tu se razmnožavaju. U njima dolazi do otoka, nekroze, hemoragične upale i gnojenja (bubonski oblik kuge). Nakon toga bacili mogu dospeti limfnim i hematogenim putem u sve organe (sekundarni septički oblik kuge) uzrokujući upalu (meningitis, pneumoniju, nefritis). Takođe dolazi do zapaljenskih promena na endotel u limfnih i krvnih sudova sa oštećenjem istih, hemoragijama i eventualno pokretanjem diseminovane intravaskularne koagulacije.
Kod plućne kuge nastaju teške zapaljenske promene u obliku konfluentne hemoragične bronhopneumonije.
KLINIČKI OBLICI KUGE
Inkubacija kuge iznosi 3-5 dana. Po kliničkom toku kuga može da protiče kao bubonski, plućni i septički oblik.
Početak bolesti je nagao sa simptomima opšte infekcije, povišenom tem¬peraturom, jezom, groznicom, glavoboljom, povraćanjem, malaksalošću. Bo¬lesnik je uplašen, poremećenog stanja svesti, zažarenog lica i hiperemičnih vežnjača „facies pestica“.
B Bubonska kuga je najčešći oblik kuge i javlja se u 90 % slučajeva. Na mestu ujeda buve ili ogrebotine može se javiti vezikula, pustula, a zatim krusta. Već narednog dana limfne žlezde su jako uvećane i bolne (buboni). Zbog periadenitisa formiraju se paketi limfnih žlezdi. Često zagnoje i perforiraju kroz kožu. Najčešće su zahvaćene ingvinalne i femoralne limfne žlezde.
Proces na limfnim žlezdana praćen je burnim simptomima opšte infekcije. Bubonska kuga može da se komplikuje znacima plućne kuge ili sepse i čestim smrtnim završetkom.
Primarna plućna kuga manifestuje se pored opštih teških simptoma i kašljem, tahipnojom, dispnojom, cijanozom, krvavim ispljuvkom. Nalaz na plućima odgovara hemoragičnoj bronhopneumoniji. Tok bolesti je težak a smrtnost visoka.
a Septični oblik kuge može da nastane primamo i sekundarno. Javljaju se vrlo teški simptomi generalizovane sepse uz difuzna krvarenja po koži i sluzokoži „crna smrt“. Uvek je veoma teško oboljenje koje se završava smrću.
DIJAGNOZA
Dijagnoza kuge se postavlja na osnovu epidemioloških podataka, kliničke slike i izolacije jersinie pestis iz zagnojenih bubona, krvi i ispljuvka (direktnim mikroskopskim pregledom i kulturom).
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
Kod bubonskog oblika kuge treba isključiti tularemiju, sve oblike antraksa, sva zapaljenja limfnih žlezdi, veneričnu limfogranulomatozu. Kod septičnog oblika treba misliti na ostale sepse a kod plućne kuge na sva hemoragična zapaljenja pluća.
KUGA TERAPIJA
Neophodna je najstrožija izolacija bolesnika. Lekovi izbora su tetracikliri i streptomicin. Terapija mora biti energična u visokom dnevnim dozama u trajanju od 7-8 dana. Posebno je važna simptomatska terapija. Bolesnicima s meningitisom daje se hloramfenikol.
PREVENCIJA
Deratizacija i dezinsekcija.