Za razliku od Evropske komisije koja je ponovo naložila ispitivanje štetnosti veštačkog zaslađivača „aspartama” (E951) u hrani, radna grupa koja u Srbiji radi na izmenama pravilnika o kvalitetu aditiva ne dovodi u pitanje dalju upoztrebu ovog zaslađivača.
„Aspartam” neće biti zabanjen. To je jedan od boljih zaslađivača, čak odličan. U Srbiji će ostati u upotrebi, niko ne razmišlja o njegovom ukidanju – kaže za „Blic” Predrag Vukosavljević, član Komisije za izradu novog pravilnika o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnciama.
On podseća da je u toku završna faza izmene pravilnika koji je na snazi još od 2005. godine. Ipak, pojašnjava i da cilj izmene postojećeg pravilnika nije povlačenje bilo kog aditiva iz upotrebe već samo potreba da se ovaj akt učini pristupačnijim kako potrošačima tako i porizvođačima.
– Mi smo potpno u saglasnosti sa EU što se tiče upotrebe aditiva tako da ne postoji nijedan aditiv koji je Evropa izbacila a da ga Srbija i dalje koristi u namirnciama – kategoričan je sagovornik „Blica”.
Podsećanja radi, Evropska komisija je nedavno ponovo zatražila ispitivanje štetnosti prehrambenih aditiva, uključujući i veštački zaslađivač „aspartam”. Nadležna evropska agencija objaviće konačno mišljenje u maju.
Radomir Radovanović, profesor Poljopirivrednog fakulteta u Zemunu, kaže da to što se u Evropskoj uniji diskutuje o ovoj temi nije razlog da Srbija istrčava i da prva kaže da nije za primenu ovih zaslađivača.
-Pogotovo što domaći proizvođači poštuju regulativu i sve aditive koriste koliko pravilnici dozvoljavaju, jer bi ih u suprotnom inspekcija vrlo brzo ukinula – kaže Radovanović.
E102 – izaziva napade astme i koprivnjaču kod dece
E104 – uzrokuje dermatitis
E107 – izaziva alergiju kod ljudi sa astmom
E110PR – izaziva krvarenje nosa, alergije, hiperaktivnost, tumor burbega, oštećenje hromozoma
E122 – izaziva loše reakcije kod astmatičara i ljudi alergičnih na aspirin
E123 – uzrokuje astmu, ekceme i hiperaktivnost
E127 – može povećati nivo tiroidnih hormona i dovesti do hipertiroizma
Na pitanje u kojoj meri se u Srbiji kontroiliše upotreba aditiva, „Blic” nije dobio odgovor iz Ministarstva poljoprivrede. Prema nezvaničnim informacijama, nadležne inspekcije kontrolišu upotrebu aditiva kako u ishrani ljudi tako i u ishrani životinja. Ipak, jasno je da je kontrolora malo, a da ima puno onih koji žele da preteranom upotrebom aditiva svoj proizvod učine primamljivijim i jeftinijim za kupce.
Kako jedan deo trgovine, pa i prerade hrane, još uvek funkcioniše mimo legalnih tokova, ovakvi slučajevi zloupotreba pri korišćenju aditiva se teže i otkrivaju.
A problem se, međutim, ogleda i u tome što veliki broj aditiva, pa i zaslađivač o kome se trenutno vodi polemika u EU, ukoliko se uzima u većim količinama od dozvoljene dnevne doze, zaista može biti štetan po zdravlje.
Tako, na primer, sagovornica „Blica” koja već dugo radi na poslovima kontrole bezbednosti namirnica kaže da ako se „aspartam” uzima u toku dana kroz više namirnica, preko slatkiša, gaziranih napitaka, žvakaćih guma, onda je njegovo dejstvo pogubno po zdravlje.
– Naročito je pogubno to što se ovaj zaslađivač koristi u dijetetskim proizvodima koje najčešće konzumiraju šećerni bolesnici misleći da su oni posebnog nutritivnog kvaliteta, što očito ne stoji. Zato je ova kategorija bolesnika u opasnosti – kaže za „Blic” ova sagovornica.
Stevan Blagojević sa Fakulteta za fizičku hemiju kaže da se u svetu aditivi ispituju na dve godine i utvrđuje se njihova maksimalna granica u određenom tipu hrane. Kod nas, nažalost, tava praksa ne postoji.
– Drugi trend jeste izmena ambalaže koja vodi ka moderniczaciji hrane i životu sa manje aditiva, ali koju će moći da plate samo najbogatiji – zaključuje Blagojević.
Smešteno u: ŽIVOT · Oznake: aditivi, agencija, aktivnost, alergije, aspartam, aspirin, bezbednost, Evropska komisija, hiperaktivnost, informacija, inspekcija, ishrana, ispitivanje, kontrolor, kontrolora, mišljenje, opasnosti, potrošači, povlačenje, praksa, pravilnik, problem, proizvod, sagovornica, sećanja, upotreba, zabranjeni, zdravlje
