Kako bi trebalo da se hrane oboleli od arterijske hipertenzije, koja ugrožava život. Dnevno treba koristiti samo jednu kašičicu soli.
Svi koji imaju povišen krvni pritisak uz redovno uzimanje propisane terapije moraju da koriguju način ishrane, ali i da odvoje vreme za fizičku aktivnost.
Kako gojaznost i povećani unos kuhinjske soli najčešće doprinose nastanku ove bolesti, prvi korak koji bi oboleli od hipertenzije trebalo da naprave jeste da regulišu telesnu masu. Recimo, gubitak na telesnoj masi od 10 kg dovodi do snižavanja sistolnog pritiska za 15-25, a dijastolnog za 10-15 milimetara živinog stuba.
U svakodnevnoj ishrani treba koristiti od tri do pet grama soli, odnosno maksimalno jednu malu kašičicu, a najbolje bi bilo da se za pripremanje hrane koristi kalijumova so. Mnogi smatraju da je morska so zdravija od obične kuhinjske soli. Međutim, obe vrste imaju natrijum i hlor u istoj razmeri pa je i efekat na zdravlje identičan.
– Prevelika doza natrijuma u njima utiče na porast krvnog pritiska i pravi kardiovaskularne probleme – kaže dr Danijela Ristić Medić iz Centra izuzetnih vrednosti za istraživanje ishrane i metabolizma pri Institutu za Medicinska istraživanja u Beogradu.
– Smanjenje unosa soli na najviše pet grama dnevno može da se postigne pravilnim izborom namirnica, čitanjem deklaracija na namirnicama i izbegavanjem dosoljavanja hrane kod pripreme i konzumiranja. Treba voditi računa o tome da se znatne količine soli nalaze u suvom biljnom začinu, zatim u mesnim konzervama, suvomesnatim proizvodima, a u manjim količinama i u mleku i mlečnim proizvodima.
Osim toga, neophodno je da se smanji i količina hrane, i da se dnevno uzima pet manjih obroka, a takođe i da se iz ishrane potpuno izbaci masna i industrijski prerađena hrana koja zbog upotrebe aditiva i konzervansa sadrži veće količine natrijuma. Preporuka stručnjaka je i da se u cilju snižavanja krvnog pritiska jede što više povrća, voća i namirnica bogatih dijetalnim vlaknima.
– Najkorisnije povrće svakako su pasulj, grašak, kuvani krompir, kelj, prokelj, svež kupus, brokoli, krastavac, celer, paradajz, beli, crni i crveni luk – objašnjava naša sagovornica.
– Za začinjavanje salate preporučuje se limunov sok ili jabukovo sirće i začinsko bilje. Dve neoljuštene jabuke i dve šargarepe dnevno pomoći će da se reguliše krvni pritisak. Ishranu treba obogatiti i sušenim i svežim šljivama, borovnicama, mandarinama, grejpfrutom.
Korisno je da se jedu i banane, bundeva, kajsija, breskve, badem i kesten. Namirnice bogate magnezijumom, poput zelenog lisnatog povrća, integralnih žitarica i koštunjavog voća, izuzev lešnika i kokosovog oraha, snižavaju krvni pritisak, štite od moždanog udara i srčanih aritmija.
Obolelim od hipertenzije preporučuje se i uzimanje mlečnih proizvoda sa niskim procentom masti (jogurti, neslani posni sir) kako bi se obezbedio adekvatan unos kalcijuma. Upotreba punomasnog mleka, ekstra kiselog mleka, pavlake, kajmaka, putera, topljenih i punomasnih sireva, tvrdih margarina, kao i majoneza, preliva za salatu i senfa, nije dozvoljena. Neizostavni izvor kalcijuma jesu i prokelj i svež kupus.
– Kada je reč o mesu, treba jesti manje količine pilećeg, ćurećeg, telećeg i junećeg mesa, očišćenog od kožice i vidljivih masnoća, a preporučuje se da se bar dva-tri puta nedeljno jede plava morska riba – naglašava dr Ristić Medić. – Treba izbegavati iznutrice, paštete, svinjska i sva masna mesa. Dobra zamena za meso su pasulj, grašak, sočivo i soja.
Svu hranu treba pripremati bez masnoće, na vodi, a pri kraju kuvanja može da se doda supena kašika hladno ceđenog nerafinisanog ulja – maslinovog, sojinog, suncokretovog, kukuruznog ili bundevinog ulja. Jela se ne zapržavaju. Prženje ili pečenje na masnoći je vrlo štetno, a isto ulje ne bi trebalo da koristite više puta. Treba izbegavati i prženi krompir, slano konzervisano povrće, slane maslinke, koncentrate supa u kesicama i više od dva žumanceta nedeljno.
– Umesto belog hleba, testa sa puterom, lisnatog testa, čipsa i smokija, trebalo bi što više koristiti ovas i ovsene pahuljice (u jogurtu i čorbama), jesti mekinje, nepečene neslane semenke (lan, susam, golica, suncokret – pazite na količinu), kuvanu pšenicu, heljdu, soju, crni hleb i hleb od integralnog brašna – preporučuje dr Ristić Medić.
– Svi koji se pridržavaju navedenih preporuka za pravilnu ishranu radi bolje kontrole krvnog pritiska povoljne efekte na zdravlje mogu da očekuju već posle nekoliko nedelja.
