Astigmatizam je stanje refrakcije kod koga se svetlosni zraci posle prelamanja kroz rožnjaču nikada ne seku u jednoj tački već po pravilu u dve linije koje su vertikalne jedna na drugu, što dovodi do formiranja iskrivljene slike na mrežnjači.
Astigmatizam se javlja u slučajevima kada postoje različiti indeksi prelamanja u različitim meridijanima.
Klasifikacija astigmatizma
Astigmatizam može biti monokularan, binokularan ili anizometropičan, udružen sa slabijim ili jačim stepenom heteroforije, strabizma i ambliopije.
Prema odnosu meridijana koji imaju različitu prelomnu moć astigmatizam može biti:
Kod pravilnog astigmatizma (astigmatismus regularis) osovine prelamanja su vertikalne jedna na drugu. Ako je veća moć prelamanja vertikalnog meridijana (za nekoliko dioptrija) onda govorimo o direktnom, a ako je veća moć prelamanja horizontalnog meridijana onda govorima o invertnom astigmatizmu.
Kosi astigmatizam (astigmatismus obliquus) na oba oka može biti simetričan kada su osovine jače prelomne moći levog i desnog oka paralelne,a naizmeničan (komplementarni) ako osovine jače prelomne moći levog i desnog oka stoje vertikalno jedna na drugu.
Odnos prelomnih moći (emetropan, miopan, hipermetropan) u različitim meridijanima se javlja u različitim kombinacijama.
Kod prostog astigmatizma (astigmatismus simpiex) jedan meridjan je emetropan, a drugi ima ili veću (astigmatismus simplex hypermetropicus) ili manju prelomnu moć(astigmatismus simplex myopicus).
Kod složenog astigmatizma (astigmatismus compositus) oba meridijana su ametropna i imaju stoje pod pravim uglom. različitu prelomnu moć, jedan veću od drugog, bilo da je u pitanju hipermetropija (astigmatismus compositus hypermetropicus) ili miopija (astigmatismus compositus myopicus).
Mešoviti astigmatizmi (astig- matismus mixtus) se sreću u sluč a- jevima kada je jedan glavni meridijam hipermetropan, a drugi miopan.
Kod dvostrukog kosog astigmatizma dva glavna meridijana ne stoje pod pravim uglom
Kod iregularnog astigmatizmanije moguće pdrediti osovinu jer praktično u istom meridijanu imamo segmente sa različitom moći prelamanja. Javlja se kod oboljenja rožnjače (erozija, panus, kerato-konus, infiltrati, fasete) ili sočiva (subluksacija, skleroza, početna katarakta).
Koriguje se kontaktnim sočivima ako je rožnjača providna.
Subjektivni znaci kod astigmatizma
Korekcija astigmatizma
Korekcija astigmatizma zavisi od njegove vrste i vrši se ili + (plus) ili – (minus) cilindričnim sočivima
Za potvrdjivanje pravilno odre- djenog položaja astigmatičnog me- ridijana i nadjene korekcije upotrebljavamo Džeksonov (Jecson) ukršteni cilindar od +0.25 i – 0.23 čyl. Njegovu + (plus) osovinu poklopimo (stavimo u držač) sa + (plus) osovinom korekcionog cilindra. Polako okrećemo ukršteni cilindar i ako se vid ne pogoršava znači da je osovina korekcionog cilindra pravilno postavljena. Ako se pak vid pogoršava kod okretanja ukrštenog cilindra, to nam pokazuje da osovina korekcionog cilindra ni- je pravilno postavljena i zato korekcioni cilindar treba lako pomerati sve dok ne nadjemo najbolju oštrinu vida.
