Svako zamućenje sočiva bilo urodjeno ili stečeno nazivamo kataraktom (cataracta).
Klasifikacija katarakti
Ni jedna klasifikacija koja uzima samo jedan kriterijum nije potpuno zadovoljavajuća.
Za klasifikaciju katarakte mogu se koristiti sledeći parametri:
- starost
• kongenitalna,
• infantilna,
• juvenilna,
• presenilna i
• staračka (senilna) katarakta;
- mesto javljanja:
• kapsularna,
• subkapsularna,
• kortikalna,
• nukiearna,
• ekvatorijalna i
• poiarna katarakta;
- uzrok
• katarakte koje nisu praćene oboljenjima oka,
• katarakte kod oftalmoloških o- boljenja,
• katarakte kod sistemskih obo- Ijenja) i
• traumatske katarakte;
- stepen zamućenja
• nezrela (cataracta imatura),
• nabubrela – intumescentna,
• zrela (cataracta matura) i
• prezrela (cataracta hypermatura);
- napredovanje
• stacionarna i
• progredijentna;
- biomikroskopski izgled
• tačkasta,
• vretenasta,
• zvezdasta i
• diskoidna.
- stepen zamućenja
• parcijalna i
• totaina.
- lokacija
• jednostrana i
• obostrana.
Kod zamućenja čaure u predelu prednjeg pola (cataracta polaris anterior) oftalmoskopski dobijamo crnu tačku na crvenoj pozadini koja ne menja položaj kod promene položaja oka.
Kod zamućenja čaure u predelu njenog zadnjeg pola (cataracia polaris posterior) iza zenice se vidi crna tačka na crvenoj podlozi koja se pomera na suprotnu stranu od pravca pokreta oka (paralaksa).
Kod početne kortikalne katarakte na crvenoj podlozi vide se tamna trouglasta polja čiji su vrhovi okrenuti prema centru sočiva, a izmedju njih se zbog propuštanja svedosti providi očno dno i vidi se crveni pupilarni refleks u obliku zvezde.
Nuklearnu kataraktu (cataracta nuclearis) karakteriše crveni prstenasti refleks u čijem se centru nalazi zamućenje.
Razvojne katarakte. Predstavljaju mala zamućenja u sočivu koja su bez uticaja na oštrinu vida. Javljaju se kao urodjene ili se razvijaju u toku prvih nekoliko godina života. Tu spadaju prstasta kortikalna zamućenja u predelu ekvatora sočiva, tačkasta zamućenja u korteksu beličaste ili plavičaste boje.
Kongenitalne katarakte
Urodjene katarakte su obično obostrane mada nisu retki slučajevi i jednostranih urodjenih katarakti. Najčešće im je uzrok nepoznat, ali se mogu javiti posle intrauterinih infekcija (rubeola, sifilis), šećerne bolesti, Daunovog sindroma, mikroftalmusa, aniridije, zadnjeg lentikonusa, prisustva hiperplastičnog primarnog staklastog tela ili uzimanja nekih lekova za vreme trudnoće.
Klinički su praćene sivom ili belom zenicom, nistagmusom i strabizmom.
Prema položaju mogu biti: Cataracta lamellaris (zonularis), cataracta polaris anterior, cataracta polaris posterior ili cataracta nuclears, cataracta totalis dr.
Lečenje.
Ukoliko zamućenja ometaju vid u težem stepenu, kongentalne katarakte se hirurški uklanjaju (lensectomia, disqizija) što je moguće ranije, čak i kod novorodjenčeta pre nego što navrši mesec dana, pa i ranije, uz kasniju korekciju vida kontaktnim sočivima ili kasnije odgovarajućim naočarima.
Kod slučajeva urodjenih katarakti koje ne ometaju razvoj deteta i nisu praćene ugroženošću vida većeg stepena lečenje nije potrebno.
Senilne katarakte
Ovaj tip katarakte (cataracta senilis) je uglavnom vezan za promene u sočivu koje su vezane za godine bolesnika. Skoro sve osobe starije od 65 godina imaju izvesna zamućenja u sočivu, a ponekad se ovaj tip javlja i ranije tzv. presenilna katarakta (cataracta presenilis).
Katarakta se razvija postepeno u toku nekoliko meseci iii godina. Praćena je gubitkom oštrine vida, fiksiranim tamnim tačkama u vidnom polju, lošim kolornim vidom i poliopijom (dvostruki ili višestruki likovi kod gledanja jednim okom).
Senilna katarakta se može javiti u više oblika: cataracta nuclearis, cataracta cuneiformis, cataracta posterior subcapsularis ili njihove kombinacije.
Lečenje
Ponekad je koršcenje naočara, jačeg osvetljenja ili lupe potpuno dovoljno da omogući obolelom da obavlja uobičajene svako- dnevne poslove.
Medjutim, kod slučajeva gde je oštrina vida jako smanjena tako da oboleli nije u stanju da obavlja svakodnevne poslove, indikovana je hirurška intervencija radi uklanjanja zamućenog sočiva.
Postoje dva tipa operacije:
• ekstrakapsulama i
• intrakapsulama ekstrakcija sočiva.
Kod ekstrakapsularne ekstrakcije katarakte – (extractio cataractae extracapsularis) se u lokalnoj ili opštoj anesteziji uklanja supstancija sočiva, a zadnja čaura ostavlja “in situ” radi eventualne implantacije intraokularnog sočiva.
Intrakapsularna ekstrakcija katarakte (extractio cataractae intracapsularis) se, takodje, vrši u lokainoj ili opštoj anesteziji. Zbog zamućenja čaure sočiva i ona se uklanja zajedno sa supstancijom sočiva.
Katarakte posle oboljenja oka
Mnoga oboljenja oka mogu dovesti do sekundarnog razvoja katarakte. Tu spadaju:
• uveitis,
• keratitis,
• neovaskularni glaukom,
• miopije,
• ablacija mrežnjače,
• neoplazme,
• perforativne povrede oka,
• kontuzije očne jabučice.
• ruptura sočiva,
• strana tela i
• zračenja.
Katarakte kod sistemskih oboljenja
Veliki broj sistemskih oboljenja, bilo urodjenih ili stečenih, može dovesti do razvoja katarakte. Ona se može javiti kod:
• šećerne bolesti,
• hipoglikemije,
• hipoparatiroidizma,
• miotonične distrofije,
• galaktosemije,
• citomegalovirusne infekcije,
• toksoplazmoze,
• sifilisa,
• radijacione bolesti majke,
• sistemske upotrebe steroida,
• Daunovog sindroma,
• Marfanovog sindroma,
• Leveovog sindroma (poremećaj metabolizma aminokiselna),
• Vilsonove bolesti (deficit alfa- 2-globulina) i dr.
