ANTIBIOTICI su jedno od najvažnijih medicinskih otkrića koje je poslednjih 70 godina masovno korišćeno za lečenje bakterijskih infekcija. Ali, ovi lekovi postaju sve nemoćniji u borbi protiv bakterija, koje su sve češće i masovnije otporne na antibiotike. Naučnici već strahuju od budućnosti gde će procedure poput hemoterapije ili jednostavnih operacija biti nemoguće, jer se oslanjaju na antibiotike.
Oni neprestano upozoravaju da već decenijama kasnimo u trci sa „supermikrobima“. Već smo iskoristili skoro sve postojeće prirodne antibiotike, a dodatni problem je što farmaceutska industrija nema interesa da se bavi proizvodnjom novih, prenosi Bi-Bi-Si. Njima je značajniji profit koji dobijaju od tretmana najčešćih hroničnih bolesti, od kojih boluje ogroman procenat stanovništva.
Stručnjaci polako postaju svesni da je pitanje „supermikroba“ otpornih na antibiotike danas jedna od glavnih globalnih zdravstvenih pretnji. Jer bakterije otporne na više antibiotika uzrokuju oko 400.000 infekcija i 25.000 smrti samo u Evropi svake godine.
Dok ceo svet traga za strategijom za eru posle antibiotika, Bi-Bi-Si prenosi zanimljivo moguće rešenje, koje bar u nekim slučajevima može da zameni antibakterijske lekove: određeni virusi, bakteriofage, mogu da budu sledeće oružje u borbi sa bakterijama. U Elijava institutu u Tbilisiju u Gruziji, pacijenti sa bakterijskim infekcijama leče se ovim virusima, dok se na većini ostalih mesta u svetu ovakve infekcije leče antibioticima.
– Probao sam sve, čak sam i operisan, ništa nije pomoglo. Ali, tretman ovim virusom mi pomaže – kaže jedan od pacijenata na terapiji virusima, koji boluje od bakterijske infekcije oka.
Fage su virusi koji napadaju bakterije, i tamo se razmnožavaju sve dok ne ubiju domaćina. Doktori u Gruziji i drugim bivšim republikama Sovjetskog Saveza koriste ovu terapiju već 90 godina. Jedna od prednosti ovakvog lečenja je što virusi ne napadaju sve, već samo štetne bakterije. Takođe, lečenje virusima nema loših posledica, poput dijareje i poremećene crevne flore. Uprkos prednostima, zbog naglog razvoja antibiotika sredinom prošlog veka, ovakvo lečenje nikada nije zaživelo na Zapadu.
I dok ljudi preteruju sa upotrebom antibiotika, farmaceutske kompanije su vrlo skromne u istraživanjima i proizvodnji novih lekova koji bi zamenili one na koji više nisu efikasni za bakterijske infekcije. Već više od dve i po decenije nemamo nijednu novu generaciju antibiotika.
Sada, kada sve više bakterija postaje rezistentno, farmaceutska industrija počela je konačno da pokazuje interesovanje za terapiju bakteriofagama. Dr Marta Klokie, mikrobiolog iz Univerziteta Lester, sprovela je nedavno istraživanje vezano za faga virus i njegovo korišćenje u terapiji infekcije Klostridije (Clostridium difficile), a očekuje se još takvih istraživanja.
Iako ideja o suzbijanju bakterija antibioticima zvuči privlačno, problem je što se ovim vidom terapije prethodnih decenija i godina farmaceutska industrija nije bavila, pa je pitanje efikasnosti i sigurnosti ovakvog lečenja još nerešeno.
Za sve manju efikasnost antibiotika nisu krive samo bakterije i njihova prilagodljivost, već i ponašanje ljudi. Neracionalna upotreba antibiotika, kao i nepridržavanje lekarskih preporuka tokom antibiotske terapije dodatno ubrzavaju rezistenciju bakterija na antibiotike. Greške se ne prave samo kod lečenja ljudi, već i kod životinja, na farmama. Što su bakterije češće izložene nekoj vrsti antibiotika, veća je šansa da razviju otpornost.
Reagujući na evidentan problem, prošle godine je britansko ministarstvo zdravlja petogodišnjom strategijom odgovorilo na krizu vezanu za rastuću otpornost bakterija i sve veći broj bolničkih infekcija. Tom strategijom planira se prikupljanje podataka na molekularnom nivou kako bismo shvatili kako dolazi do otpornosti, i još važnije kako se to svojstvo prenosi sa bakterije na bakteriju. Naloženo je da se postojeći lekovi racionalno koriste i prepisuju, kao i da se istrajno radi na pobošljanju higijene kao prevenciji bakterijskih infekcija.
Velike kompanije su se trgle pred nadolazećom opasnošću i upravo su završene prve faze kliničkih ispitivanja, a najavljen je nastavak kako bi videli na koji način ovi virusi deluju na pacijente. Predviđanja su da bi već narednih godina ovi virusi mogli da se koriste za manje bakterijske infekcije, a antibiotici samo za one najteže, životno ugrožavajuće.