Bartolinijeve žlezde su pame žlezde smeštene ispod velikih stidnih usana prema silaznim granama stidnih kostiju. Njihovi izvodni kanali otvaraju se sa unutrašnje strane malih stidnih usana na spoju donje i srednje trećine.
Bartolinijeve žlezde su pame žlezde smeštene ispod velikih stidnih usana prema silaznim granama stidnih kostiju. Njihovi izvodni kanali otvaraju se sa unutrašnje strane malih stidnih usana na spoju donje i srednje trećine. One luče sluz koja održava vlažnim introitus vagine. U slučaju polnog nadražaja, a naročito pred polni snošaj, sekrecija ovih žlezda se povećava. Infekcija Bartolinijevih žlezda dešava se ushodnim putem. Zapaljenje se javlja češće kod mladih, ali se može javiti i kod starijih žena. Infekcija je obično jednostrana, a samo izuzetno može biti i obostrana. Uzročnici infekcije su najčešće: ešerihija koli, streptoi stafilokoke, dok je ranije gonokok vrlo često izazivao ovo zapaljenje. Patogeni mikroorganizmi pri tome prodiru kroz izvodni kanal, razmnožavaju se u njemu i izazivaju zapaljenje žlezde. Sluzokoža izvodnog kanala pri tome nabubri, te se izvodni kanal zatvori, a zagnojen sekret ne može više da otiče. Izvodni kanal žlezde se rasteže stagniranim sekretom i uvećava. U kanalu žlezde i okolnom tkivu dolazi do hiperemije sa eksudacijom, ćelijskom infiltracijom i otokom. Zanimljivo je da se infiltrat i apsces stvaraju i uglavnom ograničavaju na izvodni kanal žlezde i njegovu okolinu, a da relativno malo zahvataju samu žlezdu.
Velika i mala stidna usna obolele strane pretvaraju se u veoma osetljiv, bolan tumor veličine kokošjeg jajeta, svetlocrvene, razapete, tople i fiksirane kože. U početku površina zapaljenjem zahvaćene velike stidne usne je čvrsta, infiltrisana i osetljiva. Kasnije dolazi do centralne kolikvacije infiltrata i stvaranja apscesa, što na površini stidne usne daje znak fluktuacije. Ako se u tom stadijumu apsces operativno ne otvori i ne drenira, uskoro nastaje spontana perforacija sa oticanjem gnoja i pražnjenjem gnojne šupljine. U akutnom stadijumu bolesti bolesnica ima veoma jake bolove i povišenu temperaturu, praćenu jezom i groznicom. Bolovi se naročito pojačavaju pri pokretima, te bolesnica izbegava kretanje i teško se kreće. U početnom stadijumu formiranja infiltrata sprovodi se konzervativno lečenje. U tom stadijumu bolesti može se pokušati sa suzbijanjem infekcije davanjem sulfonamida i antibiotika i stavIjanjem hladnih obloga na obolelo mesto. Pošto se obično ne znaju uzročnici infekcije niti njihova osetljivost na pojedine medikamente, u ovoj fazi lečenja treba davati antibiotike sa širokim spektrom delovanja. No, i pored toga, ovom terapijom retko se postižu povoljni rezultati, jer se infekcija i dalje razvija i dolazi do apscediranja infiltrata. Kada se stvori apsces, posle brijanja odgovarajućeg dela kože i premazivanja jodnom tinkturom, u opštoj kratkotrajnoj intravenskoj anesteziji, jednim potezom uzdužno, od spreda unazad, treba izvršiti inciziju na unutrašnjoj strani velike stidne usne. Po izvršenoj inciziji i odstranjenju gnojnog sadržaja šupljinu apscesa treba drenirati uskim komadićima sterilne gaze. Za nekoliko dana zapaljiv proces se smiruje, ali obično ne dolazi do trajnog izlečenja, jer u većini slučajeva infekcija prelazi u hroničnu. Uzročnici zapaljenja se pritaje u obolelom tkivu. Posle kraćeg ili dužeg vremena oni ponovo postaju virulentni, pa se javlja recidiv sa gotovo istim simptomima i tegobama, kao i kod akutnog bartolinitisa, zbog čega se mora vršiti ponovna incizija. Ovakvi recidivi mogu da se ponavljaju i po nekoliko puta. Zbog toga se po smirenju akutne faze procesa preporučuje operativna ekstirpacija obolele Bartolinijeve žlezde. Pri operciji, posle odstranjenja žlezde, treba izvršiti vrlo brižljivu hemostazu, kako bi se izbeglo stvaranje hematoma na stidnici, koji, ako su veliki, mogu da dovedu do parcijalne nekroze odgovarajuće velike stidne usne i do izvesne mutilacije.