Benigne mucinozne ciste jajnika ili mucinozni cistadenom enteroidne ciste, kako ih mnogi nazivaju zbog toga što njihov epitel donekle podseča na epitel creva, takođe su veoma česte i predstavljaju oko četvrtinu svih ovarijalnih tumora. U oko 75-80% slučajeva su benigni, u 10-15 % su na granici maligniteta, a maligni su u 5-10 %.
Njihova unutrašnja površina obložena je cilindričnim epitelom, sa bazalno postavljenim sitnim jedrima i uglavnom je glatka. U čelijama epitela ovih cista stvara se mukoidna supstanca mucin. Zbog toga se ove ciste nazivaju i mukoidnim. Mucin se izlučuje iz epitelnih čelija i u vidu guste, viskozne i zamučene želatinozne mase ispunjava šupljinu ciste.
Mucinozne ciste obično se javljaju jednostrano, multilokulame su, režnjevite su površine i sa relativno čvrstim zidom.
Pregrade kod multilokulamih mucinoznih cistadenoma su prilično tanke i lako se kidaju, stvarajući veće šupljine. Mucinozni cistadenomi mogu da dostignu ogromnu veličinu i to su najveći tumori otkriveni u čovečjem organizmu. Danas su tako veliki tumori veoma retki, jer se rano otkrivaju i na vreme operativno odstranjuju. Kod većih cističnih tumora može doći do stvaranja sraslina između njih i trbušnog zida ili drugih trbušnih organa, prvenstveno omentuma i crevnih vijuga.
Osim toga, kod takvih tumora, dok su manjih dimenzija, postoji opasnost od uvrtanja njihove peteljke. Ako nastupi prskanje ciste, izlije se njen sadržaj u trbušnu duplju i nastaje stanje nazvano pseudomyxoma peritonei. U takvoj situaciji izliven sadržaj se pod dejstvom crevne peristaltike raznese u sve delove trbušne šupljine i pošto se teško resorbuje, dovodi do nastajanja hroničnog nadražajnog peritonitisa i stvaranja prostranih sraslina među trbušnim organima. Pri tome može doći i do presađivanja izmčenih epitelnih ćelija ciste i stvaranja metastatskih ognjišta na trbušnim organima.
U toj situaciji, iako nije u pitanju maligni karakter bolesti, klinički tok dobija maligne osobine i bolest se najčešće završava letalnim ishodom. I kod mucinoznih cista u izvesnom procentu sa zida ciste, prema šupljini, razvijaju se ćelijske proliferacije sa karakteristikama maligne alteracije početnog stepena. Takva neoplazma naziva se proliferativni mucinozni cistadenom tumor na granici maligniteta (border line tumor).
Dalja evolucija malignog procesa dovodi do nastanka mucinoznog cistadenokarcinoma.
Maligna alteracija, javlja se u 10% slučajeva ovih tumora. To se naročito može očekivati kod bolesnica u odmaklim godinama.
Benigne mucinozne ciste jajnika Simptomi
Mucinozne ciste, kao i prosti serozni cistadenomi, u početku se razvijaju bez naročitih simptoma i kao i prvi, otkrivaju se slučajno pri kontrolnom pregledu. Prve simptome ovi tumori daju tek kad svojom veličinom počnu da vrše znatnu kompresiju na susedne organe izazivajuci poremećaj njihove funkcije i eventualne bolove, ili kada se jave komplikacije koje mogu da prate ove tumore. Tako, na primer, ako dođe do prskanja ciste, javljaju se jaki bolovi često praćeni znacima kolapsa i peritonealnog nadražaja. Isto tako, u slučaju torzije ciste oko njene peteljke, javljaju se znaci akutnog abdomena koji zahtevaju hitnu operativnu intervenciju.
Kao i kod seroznih, i kod mucinoznih ovarijalnih cista terapija je operativna. Operaciji se pristupa čim se otkrije postojanje cističnog tumora na jajniku. Kod mladih žena odstranjuje se cista, po mogućnosti enukleacijom, uz očuvanje zdravog ovarijalnog tkiva. Ako postoji sumnja na malignitet, kod mladih žena, treba u toku operacije izvršiti mikroskopski pregled isečka sa tumora, pa ako se isključi mallgni proces, treba nastojati da se sačuva bar malo ovarijalnog tkiva.
Kod postojanja cističnih promena na oba jajnika kod žena posle menopauze i u slučaju sumnje na malignitet vrši se histerektomija sa obostranom adneksektomijom i omentektomijom.
