Senilni kolpitis kao što je već pomenuto, javlja se kod žena u odmaklim godinama, krace ili duže vreme po menopauzi. Infekcija je olakšana slabom otpornošcu sluzokože vagine, koja je atrofična zbog izostanka estrogene stimulacije.
Senilni kolpitis kao što je već pomenuto, javlja se kod žena u odmaklim godinama, krace ili duže vreme po menopauzi. Infekcija je olakšana slabom otpornošcu sluzokože vagine, koja je atrofična zbog izostanka estrogene stimulacije. Na površini sluzokože nema pločastih orožanih ćelija epitela, već površni sloj sluzokože čine ćelije intermedijarnog sloja siromašne glikogenom. Nedostatak glikogena i njegove razgradnje čini vaginu siromašnom u pogledu mlečne kiseline.
To je razlog što se reakcija vaginalnog sadržaja menja, te umesto kisele postaje neutralna ili čak lako bazična, čime se gubi osnovni elemenat njene samozaštite kiselost. Zbog toga što je vagina atrofične sluzokože i bez samozaštite, lako je podložna infekciji.
Simptomatologija. U akutnom stadijumu bolesnica oseća svrab i pečenje u vagini i bol pri polnom odnosu, ukoliko ih još održava, pojačanu sekreciju i ponekada oskudno krvarenje.
Dijagnoza. Pri pregledu pomoću spekuluma vidi se da je sluzokoža istanjena, glatkih zidova, krta, sivkastoružičasta i hiperemična, često sa rasejanim tačkastim krvnim podlivima.
Sekrecija iz vagine je pojačana i može pokazati primese gnoja ili sukrvice. Takva boIesnica može spontano da ima minimalna krvarenja, koja se pri nepažljivom pregledu zbog ozleda pojačavaju. Krvarenje može da navede lekara da posumnja na postojanje maligne lezije na vagini, grliću ili na telu materice. Ovo utoliko pre, što se u vaginalnom razmazu pri bojenju po metodi Papanikolau nađu samo ćelije intermedijarnog sloja, slične malignim, odnosno suspektne na njih, te manje iskusan citolog može da pogreši i da dijagnostikuje treću ili čak četvrtu grupu razmaza. U takvim slučajevima lekar mora da se više osloni na kliničko iskustvo, a manje na laboratorijski nalaz. Ako klinički ne postoji sumnja na malignitet, bolesnici treba da se lokalno aplikuju estrogeni nekoliko dana, što će dovesti do potpunog sazrevanja vaginalnog epitela. Posle toga pregled vaginalnog sekreta po metodi Papanikolau daje obično negativan rezultat. Ako je i tada rezultat pozitivan, treba svakako potražiti, dijagnostikovati i po mogućnosti odstraniti eventualno ognjište maligniteta.
Ne treba, međutim, zaboraviti da karcinom materice i senilni kolpitis mogu postojati istovremeno, odnosno da kolpitis vrlo često prati postojanje naročito karcinoma tela materice i vagine. Zbog toga kod bolesnica sa senilnim kolpitisom i gnojavom sekrecijom iz vagine treba pomišljati i na ove mogućnosti i treba ih pregledom isključiti ili potvrditi.
Kod senilnog, kao i kod ostalih oblika kolpitisa, pregledom vaginalnog sekreta treba identifikovati uzročnike zapaljenja.
Terapija senilnog kolpitisa. Pošto se pregledom vaginalnog brisa ustanovi uzročnik infekcije i njegova osetljivost na pojedine medikamente pristupa se sprovođenju odgovarajuceg lečenja. Radi toga, pored uobičajenih higijenskih mera, bolesnica treba da se ispira blagim rastvorom mlečne ili bome kiseline, kamilice ili hipermangana. Lokalno u vaginu treba da stavlja preparate na koje je uzročnik kolpitisa osetljiv. U cilju pojačavanja otpornosti sluzokože i postizanja kisele reakcije vaginalnog sadržaja bolesnici treba krace vreme davati vaginalno preparate sa estrogenim dejstvom. Za ovakve bolesnice veoma je podesno korišćenje vaginalnih globula, krema ili masti sa estrogenim sadržajem (Dienestrol mast).