Kategorija: Endokrinologija

Reč je o kompletnom, urođenom ili stečenom, nedostatku ili razaranju prednjeg režnja hipofize. Simmonds je 1914. god. opisao ovo oboljenje, koje je ušlo u upotrebu kao kahektički oblik bolesti. Kasnije…

Polne žlezde ili gonade su primarne seksualne karakteristike polova. Testisi kod muškaraca, a ovarijumi kod žena, predstavljaju gonadni pol. Pored ovoga, postoje: hromozomski i psihički polovi. Polni hromozomi kod muškaraca…

Reč je o primarnoj hroničnoj insuficijenciji kore nadbubrežnih žlezda. Incidenca oboljevanja je 4/100 000 stanovnika.

Akutna insuficijencija kore nadbubrežnih žlezda je urgentno stanje koje, ako se ne prepozna, dovodi do ugroženosti života bolesnika.

Androgenitalni sindrom može nastati zbog hiperplazije (urođenog enzimskog defekta u sintezi kortizola), adenoma ili karcinoma kore nadbubrežnih žlezda. I. Kongenitalna hiperplazija nadbubrega Enzimski defekt u sintezi kortikosteroida dovodi, kod dece,…

Tumor hromafilnih ćelija srži nadbubrežnih žlezda dovodi do povećanih koncentracija nekog od kateholamina ili svih (adrenalina, noradrenalina i dopamina u različitom međusobnom odnosu), što je praćeno hipertenzijom kao osnovnim kliničkim…

Hiperaldosteronemija, kao posledica povećanog lučenja iz zone glumeruloze kore nadbubrežne(ih) žlezde(a), uzročnik je arterijske hipertenzije (osnovnog kliničkog znaka sindorma) i retencije Na+, a sniženja K+ i Cl- u plazmi (osnovnog…

Nastaje kao posledica povišenih koncentracija glikokortikoida u plazmi, na bazi pivišene sekrecije iz kore nadbubrežnih žlezda.

Tumori tiroidee mogu biti beningni i maligni. Beningni tumori su adenomi. Maligni tumori mogu biti papilarni, folikularni, nediferentovani i medularni karcinomi.

Tiroiditis je zapaljenje štitaste žlezde, koje klinički može biti: akutno, subakutno i hronično. Ta vrsta zapaljenja tiroidee je retka (ređa od ostalih oblika – jer štitasta žlezda spada među najprokrvljenije…

Strumom nazivamo morfološki izmenjenu (uvećanu), a očuvane funkcije, štitastu žlezdu. Zavisno od učestalosti i iokacije postoji; endemska (preko 10% stanovništva određenog regiona) i sporadična gušavost.

Nastaje kao posledica nedovoljnosti tiroidnih hormona za potrebe organizma. Malaksalost (99%); zimogrožljivost (90%); tromost (fizička i psihička); zaboravnost (66%); opstipacija; svrab kože – su vrlo česti simptomi bolesti.

U nastanku oboljenja nasleđe igra značajnu ulogu. Na bazi autoimuniteta haplotip HLA B8 predisponira pojavu Graves-Basedovljeve bolesti, a povezan je sa genom Dr3. Zbog ovakve konstitucije ovde postoji genetski poremećaj…

Grupu nasledno asocijativnih oboljenja sa multipnim tumorima ili hiperplazijom endokrinih žlezda nazivamo MEN.

Hormon Arginin-vazopresin (antidiurezni hormon sisara-ADH) započinje sa sekrecijom kada je osmolarnos krvi 285 mOsmol/kg. Diabetes insipidus je stanje povećanog izlučivanja mokraće (preko 2,5 lit. za 24 h uz osmolamost mokraće…

Nedovoljnost u PTH-u praćen je sniženjem kalcijuma i povećanjem fosfora u cirkulaciji, čija posledica je pojava povećane neuro-muskularne nadražljivosti. Nedovoljnost u parathormonu može biti posledica lezija paratiroidnih žlezda (‘pravi hipoparatiroidizam)…

Povišena koncentracija PTH zbog hiperfunkcije jedne ili više okološtitastih žlezda dovodi do hiperparatiroidizma. Adenom (jedan: do 85%), hiperplazija (do 20%) i karcionom u 1% slučajeva su uzročnici hiperparatiroidizma.

Posledice hipersekrecije prednjeg režnja hipofize su akromegalija, gigantismus, Morbus Cushing i hiperprolaktinemija. Akromegalija jedizmorfijskom sindromu (lica i ekstremiteta), udruženim sa makrosplanhijom i endokrino-metabolićkim poremećajima.

Hipoklikemija podrazumeva sniženje glikemije (< 2,5 mmol/1, po nekima < 2,2 mmol/1), nezavisno od uzroka, izaziva ćelijske znake i znake od strane adrenergijskog sistema.

Hronične komplikacije dijabetesa su ateroskleroza i bolesti nastale usled mikroangiopatije. Između ateroskleroze i šećerne bolesti se računa da postoji genetska podudarnost, a i faktori rizika su im gotovo identični.