Hemostaza je proces koji sprečava gubljenje krvi posle povrede nekog krvnog suda. Ona se sastoji iz rane reakcije, primame hemostaze, u kojoj učestvuju ekstravaskulni i vaskulni činioci i trombociti. Elastična vlakna oko krvnih sudova štite krvne sudove od povrede, a svojim grčem krvni sud smanjuje mogućnost izlivanja krvi.
Grč krvnog suda je u početku refleksne, a zatim miogene prirode. Usled povrede krvnog suda dolazi do aktivacije trombocita, koji se adherišu na zid povređenog krvnog suda, a zatim agregiraju da bi nastao trombocitni tromb, koji zaustavlja krvarenje. To je proces primame hemostaze.
U sekundamoj hemostazi trombocitni tromb se stabilizuje taloženjem i stvaranjem unutar njega fibrinske mreže. Stvaranje trombocitnog tromba nastaje za nekoliko minuta, a taloženje fibrina unutar njega traje duže. Na površini trombocita nalaze se receptori za komponente koagulacione kaskade, koja dovodi do aktivacije koagulacije i taloženja fibrinske mreže unutar trombocitnog tromba. Razgradnja tromba nastaje ‘procesom fibrinolize koji se aktivira pomoću aktivatora plazminogena oslobođenih iz endotelnih ćelija.
On aktivira plazminogen u plazmin lcoji hidrolizuje fibrin u mnoge degradacione produkte. Jedan od njih je D-fragment koji se određuje u laboratoriji kao D-dimer.
Poremećaji hemostaze ispoljavaju se ili njenim smanjenjem, usled čega se javlja hemoragijski sindrom, ili njenim povećanjem sa pojavom tromboembolizma. Hemoragijski sindrom ispoljava se spontanim ili nenormalno dugim krvarenjem u koži, sluznicama, raznim tkivima i organima. Pojačana koagulabilnost ispoljava se pojavom lokalnog krvnog koaguluma ili tromba ili opštom pojačanom hiperkoagulabilnošću krvi u slučaju diseminovane intravaskulne koagulacije.
Poremećaji hemostaze
Poremećaji hemostaze su posledica poremećaja u pojedinim njenim fazama, vaskulnoj, trombocitnoj ili fazi koagulacije krvi. Poremećaji hemostaze mogu biti nasledni ili stečeni. Zbog toga je za utvrđivanje vrste poremećaja hemostaze značajno da se uzme detaljna lična i porodična anamneza, urade fizički pregled i skrining-testovi hemostaze. Pre laboratorijskih testova treba uraditi detaljnu anamnezu o epizodama krvarenja a zatim detaljan fizički pregled. Naročito je važan podatak o krvarenju posle ekstrakcije zuba.
U anamnezi su takođe važni podaci o krvarenju u mišiće, zglobove, produženo krvarenje posle površinskih posekotina, epistaksa, menoragija i krvarenja iz gastro-intestinanog tralcta. Krvarenje iz sluznica i sitna tačkasta krvarenja po koži karakteristični su za trombocitopenije. Krvarenje iz sluznica nosa i menoragije javljaju se u von Willebrandovoj bolesti, dok se hematomi i krvarenje u mišiće i zglobove posle povreda javljaju u hemofiliji.
U anamnezi su važni podaci o uzimanju lekova koji mogubiti uzrok krvarenja. Nesteroidni antiinflamatomi lekovi i aspirin mogu da inhibiraju funkcije trombocita i biti uzrok hemoragijskog sindroma. Dejstvo aspirina može da se produži i na 10 dana.
U fizičkom pregledu videti o kakvom se hemoragijskom sindromu radi. U bolesnika sa hereditamim teleangiektazijamamogu se videti grozdasta proširenja krvnih sudova na usnama, jeziku, vrhovima prstiju. Zglobovitreba da se detaljno ispitaju zbog mogućih hemartroza. Potrebno je uraditi detaljan fizički pregled jer prisustvo splenomegalije može biti uzrok trombocitopenije i hemoragijskog sindroma.
Prisustvo samo sitnih tačkastih krvarenja po koži, naročito donjih ekstremiteta može biti vaskulnog porekla (vaskulna purpura), prisustvo petehija i hematoma znak je trombocitopatije, a prisustvo samo hematoma je posledica poremećaja koagulacije krvi.
Uzroci hemoragijskih sindroma utvrđuju se raznim laboratorijskim testovima (tabela 35). Sledeći testovi služe za ispitivanje hemostaze: ispitivanje otpomosti kapilara i malih vena na pritisak (Rhumpel-Leedeov test), broj trombocita, adhezivnost i agregacija trombocita, vreme krvarenja, protrombinsko i aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme, koncentracija fibrinogena i određivanje fibrinolizne aktivnosti plazme.
Hemostaza 3 grupe
Svi poremećaji hemostaze mogu se svrstati u 3 osnovne grupe. Jednu grupu čine hemoragijski sinđromi koji nastaju zbog poremećaja građe i.funkcije malih krvnih sudova. To su vaskulni hemoragijski sindromi. Drugu grupu čine hemoragijski sindromi koji nastaju zbog kvantitativnih i kvalitativnih poremećaja trombocita. To su trombocitopatije. Trećoj grupi pripadaju hemoragijski sindromi koji nastaju usled poremećaja koagulacije, tzv. koagulopatije.
Kategorija članka: Hematologija
