Šta dovodi do komplikacije dijabetesa?
Hronične komplikacije dijabetesa mogu biti uzrokovane povišenim vrednostima šećera i lipida u krvi, povišen arterijski pritisak i oksidativni stres, vremenom dovode do promena na krvnim sudovima i nervima oka, bubrega, srca, mozga, kože, jetre i drugih organa, i mogu biti uzrok raznih oboljenja osoba sa dijabetesom. Ranije smo hronične komplikacije delili na mikro i makrovaskularne. Danas govorimo o vaskularnim i drugim komplikacijama.
Jedna od najčešćih komplikacija šećerne bolesti je dijabetesna polineuropatija. Nastaje i u fazi predijabetesa, a manifestuje se neprijatnim senzacijama koje se manifestuju prvenstveno u nogama: bolovi, grčevi, utrnulost i ukočenost. U osnovi neuropatije su oštećenja sitnih krvnih sudova koji hrane nervni sistem. Naš nervni sistem je podeljen u centralni, koji čini mozak i kičmena moždina, i periferni, koji čine nervna vlakna koja polaze iz mozga ili kičmene moždine. Kada govorimo o polineuropatiji, podrazumevamo oštećenja koja se događaju u perifernom nervnom sistemu. Svako nervno vlakno se sastoji od živca, koji je obavijen ovojnicom.
Ovojnica omogućava pravilan transport informacija kroz živčani sistem. Sve što se događa u periferiji, mora biti preneseno kao informacija, u mozak. Mozak te informacije obrađuje, razjašnjava nam ih, i čini telo spremnim na odgovor. Oštećenja ovojnice živca daju nešto slično “pokvarenim telefonima”. Kada treba da osetimo bol, njega nema. A kada treba da se odmorimo, bol se javlja. Ukoliko promene traju dugo, i ništa se ne učini na njihovom lečenju, oštećenja zahvataju i sam živac. Kada je živac oštećen, pacijet oseća kao da su mu noge ,,mrtve’’. Tada postoji opasnost od nastanka dijabetesnog stopala.
Obično kod osoba sa dijabetesom postoji i poremećaj u cirkulaciji. Naročito je izražen kod pušača. Lako se otkriva fizikalnim pregledom i potvrđuje dopplerom arterija stopala ili arteriografijom donjih ekstremiteta. Ukoliko se ustanovi poremećaj u cirkulaciji, kaže se da osoba ima ishemijsku bolest nogu. Zarastanje promene na terenu slabe prokrvljenosti stopala je skoro nemoguće. Ukoliko postoji infekcija, ulceracija se širi prema dubini i može zahvatiti kost. Tada je prognoza veoma ozbiljna.
Dijabetička retinopatija je oboljenje koje nastaje zbog izraženog oštećenja kapilara u mrežnjači. Mrežnjača je unutrašnji deo oka pomoću koga čovek vidi. Najranije su promene u vidu proširenja vena I sitnih krvavljenja. Dalje, oštećenja mogu napredovati stvaranjem novih krvih sudova koji lako pucaju I bujanjem vezivnog tkiva u oku. Nastaju česta krvarenja u staklastom telu što ostavlja mutan vid. U osoba sa dijabetesom je česta katarakta i pojava glaucoma.
- Oboljenje bubrega u dijabetesu može biti u vidu mikrovaskularne bolesti, kada prati retinopatiju. Češće, međutim nastaje u sklopu popuštanja srca ili zbog povišenog arterijskog pritiska. Manifestuje se progresivnim porastom kreatinina u krvi. Istovremeno može postojati, ali i ne mora, gubitak belančevina mokraćom.
Koronarna bolest, popuštanje srca, cerebrovaskularni insult i periferna vaskularna bolest su makrovaskularne komplikacije dijabetesa sa najvećim mortalitetom i morbiditetom. Čine čak 75% razloga smrti osoba sa dijabetesom tip 2. Sprečavanje navedenih komplikacija podrazumeva pravovremeni i adekvatni tretman svih faktora koji učestvuju u njihovom nastanku, a naročito dislipidemije.
Dijabetesnu dislipidemiju tipično čine 3 komponente: umereno povišeni trigliceridi, sniženi HDL-holesterol i prisustvo malih, gustih LDL čestica. Nivo LDL holesterola ne mora biti mnogo viši nego u opštoj populaciji, ali je značajno više podložan oksidativnoj modifikaciji. Dijabetesna dislipidemija značajno ubrzava aterosklerozu. Popuštanje srca u dijabetesu se javlja ranije od koronarne bolesti. Najlakše se dijagnostikuje ultrazvukom srca.
U druge, ne manje važne, hronične komplikacije dijabetesa spadaju psihičke tegobe, seksulane disfunkcije, digestivne smetnje i masna jetra. Veoma često postoji zaboravnost, anksioznost, nervoza i depresija. Objašnjavaju se oštećenjem sitnih krvnih sudova mozga, a otkrivaju se u vidu lakunarnih lezija na CTu mozga. Normalizacija glikemija popravlja pamćenje i raspoloženje. Seksualne disfunkcije pogađaju oba pola.
Digestivne smetnje se ne objašnjavaju samo neuropatijom vegetativnog nervog sistema. Loše varenje nastaje zbog poremećaja u radu pankreasa koji luči enzime. To je često neprepoznato kod ljudi sa dijabetesom. Nealkoholnu masnu degeneraciju jetre karakterišu steatoza (nagomilavanje masti u jetri), odumiranje ćelija jetre, upala i ožiljavanje. Proces steatoze je potencijalno reverzibilan ukoliko se ukloni uzrok njenog nastanka. Međutim, u toku svoje evolucije može dovesti do razvoja ciroze jetre i hepatocelularnog karcinoma.
Terapija
Nijedan čovek koji ima šećernu bolest nije isti. Svako se u pojavi i razvoju hroničnih komplikacija razlikuje. Terapija je uspešna, ako se počne na vreme. Lečenje komplikacija je trajno, kao i lečenje šećerne bolesti. To pacijenti često ne razumeju. Zato je važno da se pacijent gleda “kroz njegove naočare”, da mu se daju jednostavna objašnjenja i jasne terapijske preporuke.