Hronično popuštanje srca može biti uzrokovano valvularnim bolestima, ishemijskom bolešću srca i bolestima srčanog mišića. Popuštanje srca može biti izazvano i stanjima koja uzrokuju veliki minutni volumen (anemija, tireotoksikoza, arteriovenska fistula). Najčešće, prvo dolazi do popuštanja levog srca, pa tek onda desnog, ali je moguće i primarno popuštanje desnog srca (primarna plućna hipertenzija).
To je stanje koje nastaje usled nemoći srčanog mišića da adekvatno ispumpava krv. Iako se često misli na popuštanje srca, ovo stanje se odnosi na trenutak kada dolazi do nakupljanja tečnosti oko srca i onemogućava adekvatan rad.Srce ima dve pretkomore i dve komore. Komore ispumpavaju krv ka tkivima i organima, dok pretkomore primaju krv iz organa.
Kongestivna srčana insuficijencija nastaje onda kada komore nisu u stanju da ispumpaju adekvatnu količinu krvi ka tkivima i organima. Vremenom, krv i druge tečnosti se mogu zadržavati u :
– Plućima
– Abdomenu
– Jetri
– Donjim delovima tela
Ovo stanje može biti životno ugrožavajuće. Ukoliko posumnjate na ovo stanje, neophodno je potražiti medicinsku pomoć.
Hronično popuštanje srca – najčešći oblici
Najčešće je takozvano levostrano popuštanje, koje nastaje onda kada leva komora ne može adekvatno da ispumpava krv. Kako stanje napreduje, dolazi do nakupljanja tečnosti u plućima, što dovodi do otežanog disanja.
Postoje dve vrste levostranog popuštanja srca:
Sistolna disfunkcija – kada leva komora ne može adekvatno da se kontrahuje. Samim tim, smanjuje se sila koja omogućava ispumpavanje krvi iz leve komore, te se gubi adekvatna funkcija srca kao pumpe.
Dijastolna disfunkcija – nastaje kada je zid leve komore krut, pa je onemogućena adekvatna relaksacija mišića i samim tim ne dolazi do normalnog punjenja leve komore
Desnostrano popuštanje nastaje onda kada desna komora ne može da ispumpa adekvatno krv u pluća.Krv se zadržava u venama, dovodeći do zadržavanja tečnosti u donjim ekstremitetima, abdomenu i drugim organima.
Takođe, postoji mogućnost nastanka levostranog i desnostranog popuštanja srca istovremeno. Najčešće počinje kao levostrano i ukoliko se ne leči, zahvata i desnu komoru te nastaje obostrano popuštanje srca.
Hronično popuštanje srca – stadijumi
Prvi stadijum – Pacijent je bez simptoma, čak i pri težem fizičkom naporu. Međutim, stanje srčanog mišića u ovom stadijumu se može poboljšati promenom načinom života, lekovima i praćenjem.
Drugi stadijum – Pacijent je bez simptoma u miru, ali pri normalnim fizičkim aktivnostima oseća umor, preskakanje srca i nedostatak daha. Oboljenje u ovom stadijumu može da se kompenzuje promenom životnog stila, lekovima i praćenjem.
Treći stadijum – Bez simptoma u miru, sa značajnim ograničenjem fizičke aktivnosti. Čak i laka fizička aktivnost može dovesti do umora, preskakanja srca i nedostatka daha. Lečenje može biti komplikovano te je neophodna konsultacija sa lekarom.
Četvrti stadijum – Nemogućnost obavljanja fizičke aktivnosti bez simptoma, koji su prisutni čak i u miru. U ovom stadijumu nema leka za kongestivnu srčanu insuficijenciju,ali postoji način poboljšanja kvaliteta života.
Koji su uzroci kongestivne srčane insuficijencije i da li sam ja u riziku?
Kongestivna srčana insuficijencija može da bude rezultat drugih stanja koja pogađaju kardiovaskularni sistem. Ovo je razlog zbog čega je važno da se uradi godišnja provera za snižavanje rizika za srčane probleme, uključujući visoki krvni pritisak, bolest koronarnih arterija i stanja zalizaka.
Hipertenzija
Kada su vrednosti krvnog pritiska više od normalnih, veći je rizik od nastankai kongestivne srčane insuficijencije. Hipertenzija ima mnogo različitih uzroka. Jedan od njih predstavlja suženje arterija, koje otežava protok krvi kroz arterije.
Oboljenje koronarnih arterija
Holesterol i druge masne supstance mogu blokirati koronarne arterije, koje predstavljaju arterije koje snabdevaju srce krvlju. Ovo dovodi do suženja lumena ovih arterija, što dovodi do smanjenja protoka krvi i oštećenja arterija.
Stanje zalistaka
Zalisci regulišu protok krvi u srcu, tako što omogućavaju protok krvi u i iz komore. Zalisci koji ne funkcionišu adekvatno, dovode do opterećenja komore i otežanog ispumpavanja krvi. Ovo može biti rezultat infekcije srca ili srčanog defekta.
Druga stanja
Dok oboljenja povezana sa srcem mogu dovesti do kongestivne srčane insuficijencije, postoje i druga stanja koja mogu predstavljati faktor rizika. Ova stanja uključuju dijabetes, oboljenja štitaste žlezde i gojaznost. Ozbiljne infekcije i alergijske reakcije mogu dovesti do kongestivne srčane insuficijencije.
Koji su simptomi kongestivne srčane insuficijencije?
U ranim stadijumima, pacijent verovatno neće primetiti simptome. Ukoliko stanje progredira, postepeno će se pojaviti simptomi.
– Simptomi koji se obično zanemaruju: umor, otok nogu i stopala, dobitak na težini, učestalo mokrenje i noćno mokrenje.
– Simptomi koji ukazuju da se stanje pogoršalo: nepravilan rad srca, kašalj, zviždanje u grudima, kratak dah, koji ukazuje na edem pluća.
– Simptomi koji ukazuju na ozbiljno stanje: bol u grudima koji se širi ka gornjim delovima tela, ubrzano disanje, cijanoza, vrtoglavica.
– Simptomi popuštanja srca kod dece
– Prepoznavanje ovog stanja može biti otežano kod dece. Simptomi mogu biti:
– Slab apetit
– Preterano znojenje
– Otežano disanje
Ovi simptomi mogu biti pogrešno protumačeni kao posledica grčeva ili respiratorne infekcije. Usporen rast i niske vrednosti krvnog pritiska takođe mogu biti znaci popuštanja srca kod dece. U nekim slučajevima, može se osetiti ubrzan rad srca dodirom grudnog koša deteta.
Kako se postavlja dijagnoza?
Nakon navođenja simptoma svom lekaru, pacijent može biti upućen kardiologu. Kardiolog će uraditi fizikalni pregled, uključujući i slušanje srca. Za potvrdu potencijalne dijagnoze, kardiolog može zahtevati određene pretrage u cilju ispitivanja srčanih zalistaka, krvnih sudova ili komora. Postoje različiti testovi za proveru stanja srca. Obzirom da je njihov broj veliki i da imaju različitu svrhu, lekar može preporučiti kombinaciju nekoliko njih.
Elektrokardiogram
Elektrokardiogram (EKG) registruje električnu aktivnost srca. Abnormalnosti u srčanom ritmu, poput ubrzanog rada ili nepravilnog ritma, mogu da budu znak da je zid komore deblji nego što bi trebalo. Ovo bi mogao biti znak upozorenja za srčani udar.
Ehokardiogram (ultrazvuk)
Koriste se ultrazvučni talasi za registrovanje struktura srca i njegove pokretljivosti. Ovim se može utvrditi kakav je protok krvi u srcu,da li postoji oštećenje mišića i kakva je kontraktilnost srčanog mišića.
Magnetna rezonanca
Magnetnom rezonancom se dobijaju slike srca, pokretne i nepokretne, koje omogućavaju lekaru da utvrdi da li postoji oštećenje srca.
Stres test
Ovim testom se utvrđuje stanje srca kada je izloženo različitim nivoima stresa i napora.
Laboratorijski testovi
Osim što mogu prikazati krvnu sliku, mogu prikazati i različite vrednosti hormona BNP-a, čije vrednosti rastu kod popuštanja srca.
Kateterizacija srca
Može pokazati opstrukciju (začepljenje) koronarnih arterija. Doktor će tokom ove procedure koristiti kateter – malu cev koju će ubaciti kroz krvne sudove butine, ruke ili ručnog zgloba.
U isto vreme, lekar može uzeti uzorke krvi, koristiti rentgen zrake za prikazivanje koronarnih arterija, proveriti protok i pritisak krvi u komorama i pretkomorama srca.
Kako se leči hronično popuštanje srca?
Zavisno od opšteg stanja pacijenta i stadijuma popuštanja srca, pacijent i lekar mogu razmatrati različite načine lečenja.
Lekovi
Koriste se različite grupe lekova, poput:
ACE inhibitori
ACE inhibitori šire krvne sudove, i na taj način povećavaju protok krvi. Vazodilatatori su lekovi kao alternativa kod osoba koje loše podnose ACE inhibitore. Neki od njih su: benazepril, kaptopril, enalapril, fosinopril, lizinopril, kvinapril, ramipril, perindopril.. Ove lekove ne bi trebalo uzimati sa sledećim lekovima bez konsultacije sa lekarom, obzirom da mogu imati neželjene efekte:
Tiazidni diuretici mogu dovesti do dodatnog pada krvnog pritiska; diuretici koji štede kalijum kao što su spironolakton, eplerenon, triamteren, mogu dovesti do zadržavanja kalijuma i posledično poremećaja srčanog ritma; nesteroidni antiinflamatorni lekovi, poput ibuprofena, aspirina ili naproksena, mogu dovesti do zadržavanja soli i vode, što dovodi do smanjenja efekta ACE inhibitora. Za kombinaciju bilo kog leka sa ACE inhibitora, neophodno je posavetovati se sa lekarom.
Beta blokatori
Mogu da dovedu do snižavanja krvnog pritiska i usporavanja pulsa. Neki od njih su: acebutolol, atenolol, bisoprolol, esmolol, metoprolol, nebivolol, propranolol.. Ove lekove bi trebalo oprezno uzimati sa sledećim lekovima, zbog mogućih neželjenih efekata:
U kombinaciji sa antiaritmicima, poput amjodarona, mogu povećati svoje efekte na kardiovaskularni sistem, uključujući dodatan pad krvnog pritiska i pulsa. Sa antihipertenzivnim lekovima, poput lizinoprila, kandesartana i amlodipina, takođe može doći do pojačanja njihovog dejstva. Dejstvo albuterola koji dovodi do bronhodilatacije, može biti poništen beta blokatorima. Fentanil, kao i antipsihotici mogu dovesti do pada pritiska. Klonidin može dovesti do povišenja pritiska.
Diuretici
Lekovi koji dovode do pojačanog izlučivanja tečnosti. Koriste se kod popuštanja srca, jer postoji mogućnost zadržavanja tečnosti kod ovog stanja.
Tiazidni diuretici – dovode do širenja krvnih sudova i pojačanog izlučivanja tečnosti. Neki od njih su metolazon, indapamid i hidrohlortiazid.
Diuretici Henleove petlje – dovode do povećanog stvaranja urina i na taj način povećanog izlučivanja tečnosti. Neki od njih su furosemid, etakrinska kiselina, torsemid.
Diuretici koji štede kalijum – izlučuju tečnost i natrijum, dok zadržavaju kalijum. Neki od njih su triamteren, eplerenon i spironolakton.
I
ove lekove bi trebalo uzimati oprezno u kombinaciji sa sledećim, zbog mogućih neželjenih efekata:
ACE inhibitori, triciklični antidepresivi (amitriptilin,dezipramin), anksiolitici (alprazolam, diazepam), hipnotici(zolpidem,triazolam), beta blokatori (acebutolol, atenolol), blokatori kalcijumskih kanala (amlodipin, diltiazem), nitrati (nitroglicerin) mogu dovesti do pada krvnog pritiska
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi poput ibuprofena, aspirina i naproksena mogu dovesti do toksičnog oštećenja jetre
Invazivne procedure
Ukoliko lekovi ne daju adekvatan efekat, potrebne su invazivne procedure. Angioplastika, procedura kojom se otvaraju začepljene arterije, predstavlja jednu opciju. Kardiolog takođe može razmatrati opciju operacije srčanih zalistaka.
Šta se može očekivati dugoročno?
Stanje se može poboljšati lekovima ili invazivnim procedurama. Ishod zavisi od stepena popuštanja srca, i opšteg stanja pacijenta. Što se ranije postavi dijagnoza, bolji je ishod.
Kako sprečiti kongestivnu srčanu insuficijenciju?
Neki faktori rizika su genetskog porekla, dok sa druge strane način života igra veliku ulogu.Postoji nekoliko stvari koje mogu da smanje rizik od popuštanja srca, ili da odlože progresiju.
Prestanak pušenja
Ukoliko je pacijent aktivni pušač, trebalo bi da ostavi cigarete i pritom da izbegava da bude u blizini duvanskog dima, odnosno pasivni pušač.
Izbalansirana ishrana
U ishrani bi trebalo da budu zastupljeni povrće, voće i žitarice od celog zrna. Mlečni proizvodi bi trebalo da budu niskomasni ili sa 0% masti. Takođe, u ishrani bi trebalo da budu zastupljeni proteini, a smanjeni ili potpuno izbačeni so, šećeri, prerađevine svih vrsta.
Fizička aktivnost
Samo jedan sat aerobnih vežbi nedeljno može dovesti do poboljšanja zdravlja. Šetnja, vožnja bicikle i plivanje su dobri oblici ove fizičke aktivnosti. Ukoliko je pacijent bio neaktivan, trebalo bi započeti sa 15 minuta dnevno i zatim postepeno povećavati.
Voditi računa o sebi
Ukoliko pacijent ima prekomernu telesnu masu, trebalo bi uzeti u obzir posetu nutricionisti. Izbegavati alkoholna pića i psihoaktivne supstance. Lekove uzimati onako kako je lekar propisao.
Ukoliko dođe do pojave nekih simptoma, obavezno se javiti lekaru.
dr Milica Bojanić
Izvor: healthline.com
Etiologija:
Hronično popuštanje srca može biti uzrokovano valvularnim bolestima, ishemijskom bolešću srca i bolestima srčanog mišića. Popuštanje srca može biti izazvano i stanjima koja uzrokuju veliki minutni volumen (anemija, tireotoksikoza, arteriovenska fistula). Najčešće, prvo dolazi do popuštanja levog srca, pa tek onda desnog, ali je moguće i primarno popuštanje desnog srca (primarna plućna hipertenzija). Dijastolno popuštanje srca je relativno nov entitet koji označava pojavu znakova i simptoma srčane insuficijencije u odsustvu sistolne disfunkcije leve komore, odnosno drugim rečima, popuštanje srca uzrokovano je poremećajem dijastolne funkcije (punjenja) leve komore. Dijastolno popuštanje srca javlja se, najčešće, usled hipertrofije leve komore (hipertenzija, aortna stenoza) ili restriktivnih kardiomiopatiia (amiloidoza). Usled neuroendokrine aktivacije (simpatikus, sistem renin-angiotenzin- aldosteron), dolazi do retencije vode (povećanje preloada), periferne vezokonstrikcije (povećanje afterloada) i povećane kontraktilnosti miokarda, što, barem u početnoj fazi, omogućava održavanje normalnog minutnog volumena. U daljem toku, ovi mehanizmi postaju štetni i uzrokuju dalje slabljene srca i pojavu tegoba. Simptomi i znaci popuštanja srca uzrokovani su prekomernom količinom cirkulišuće tečnosti (povećanje pritiska punjenja leve komore i pritiska u desnom srcu) i padom minutnog volumena (oslabljena perfuzija perifernih tkiva).
Dijagnoza:
Klinička slika varira od toga da li je došlo do poguštanja samo levog srca i/ili desnog srca. Simptomi popuštanja levog srca uključuju malaksalost, dispneju (otežano disanje) u naporu, nemogućnost ležanj na ravnom, paroksizmalnu noćnu dispneju (otežano disagje koje budi iz sna), kašalj, ružičasto-braonkast ispljuvak, hemoptizjie.
Znaci popuštanja levog srca jesu tahikardija, pulsus alternans, komorski (čujan treći srčani ton) i pretkomorski (čujan četvrti srčani ton) galop, kao i kasnoinspirijumski pukoti na plućima.
Simptpmi popuštanja desnog srca su malaksalost, nadimanje stomaka, boj goornjem desnom abdominalnomkvadratu. Znaci popuštanja desnog srca jesu nabrekle vene vrata, uvećana jetra, hepatojugularni refluks, testasti edemi potkolenica. U globalnom popuštanju srca nalazi se kombinacija gore navedenih simptoma i znakova. Usled staze krvi može doći do formiranja tromba. najčešće u levoj komori, koji može dati periferne embolije. Laboratorijske analize su nespecifične, često ukazuju na pridruženo popuštanje bubrega (povišena urea i kreatinin) iii oštećenje jetre (povećanje transaminaza). EKG ne pokazuje specifične promene, ali može uputiti na uzrok popuštanja srca (infarkt, tahiaritmija, hipertrofija leve komore) takođe, mogu se uočiti kompleksni poremećaji srčanog ritma (komorska tahikardija) koji su srazmerno česti u ovih bolesnika. RTG srca i pluća pokazuje uvećanje srčane senke (najčešće na račun leve komore) i znake plućne kongestije (Kerley B linije). Ehokardiogram, najčešće pokazuje dilatiranu, hipokontraktilnu levu i/ili desnu komoru, a može pomoći u otkrivanju etiologije popuštanja srca. U dijastolnom popuštanju srca, ehokardiogram najčešće pokazuje ekstremno zadebljanje zidova leve komore.
Terapija:
Osnovno je otkriti i, ako je moguće, korigovati uzrok popuštanja srca (valvularna mana, koronarna bolest). Ukoliko to nije moguće, terapija je usmerena ka otkJanjanju simptoma, poboljšanju tolerancije napora i produženju života ovih bojesnika. Neophodno je ograničiti unos soli. Osnovni lekovi u terapiji hroničnog popuštanja srca jesu diuretici (smanjenje volumena tečnosti, tj. preloada), inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (smanjenje periferne vazokonstrikcije, tj. afterloada), digitalis (poboljšanje kontraktilnosti miokarda), beta blokatori (smanjenje štetnog dejstva cirkulišućih kateholamina na miokard), amiodaron (smanjenje komorskih aritmija) oralni antikoagulansi (sprečavanje formiranja tromba u sračnim šupljinama). Dijastolno popuštanje srca leči se lekovima koji poboljšavaju dijastojnu funkciju (antagonisti kalcijuma, beta-blokatori) i lekovima koji smanjuju kongestiju (diureticj).
Ukoliko imate dodatna pitanja postavite ih našim lekarima ovde.