Mikoplazma je otkrivena 1944. (Eaton) i poseduje osobine i bakterija (sadrži RNK i DNK, osetljiva na neke antibiotike,) i virusa (izaziva stvaranje neutrališućih antitela).
Oboljevaju mlađe osobe i deca. Prenosi se kapljičnim putem. Za infekciju je potreban duži bliski kontakt te su infekcije češće u kolektivima, porodici, bolnicama. Direktno oštećuje respiratorni epitel toksinima, enzimom (peroksi- daza). Indirektno, imunopatološkim mehanizmima, senzibilizacijom oštećuje ekstrarespiratome organe i tkiva dovodeći do hemolitičke anemije (uzrokovana hladnim aglutininima), meningoencefalitisa, poliradikuloneuritisa, granuloma- toznog hepatitisa i dr. Obično je ne prati bakterijska superinfekcija.
Inkubacija bolesti je od 2-3 nedelje. Infekcija započinje temperaturom, malaksalošću, glavoboljom. Od strane respiratornog sistema javlaju se kašalj, bol iza grudne kosti. Kašalj je u početku suv, a zatim produktivan sa mukopurulentnim ili sukrvičavim ispljuvkom. Infekcija može da bude lokalizovana na čitavom delu respiratornog trakta. Kod lokalizacije u intersticijumu pluća nejčešće nema auskultatomog nalaza ili se nađu pooštreno vezikulamo disanje i znaci za bronhitis.
Radiološki nalaz može biti različit ali po pravilu ne odgovara auskultatomom.
U toku infekcije ovim agensom moguća je pojava različitih komplikacija: otorinolaringološke (miringitis, otitis, sinuzitis), neurološke: encefalitis, meningitis, mijelitis, polineuritis, Guillain-Barre sindrom), kardiovaskularne (miokar- ditis, perikarditis), senzibilizirajuće (Stevens-Johnson sindrom, hemolitička anemija), artritis i dr.
Dijagnoza bolesti se zasniva na radiološkoj slici i izolaciji mikoplazme iz brisa ždrela, sputuma ali znatno češće se koriste serološke analize (reakcija vezivanja komplementa, titar hladnih aglutinina, test indirektne hemaglutinacije koji otkriva specifična IgM i IgA antitela). Međutim za brže detektovanje antigena koristi se PCR metoda.
U terapiji se koriste tetraciklini, eritromicin, hloramfenikol ili hinoloni u trajanju od 10-14 dana.