Infektivni endokarditis označava infekciju (bakterijsku, gljivičnu) endotelijalne površine srca, sa predilekcijom za endotelijum srčanih valvula.U preko 90% slučajeva infektivni endokarditis je izazvan bakterijama. Savremena klasifikasija deli ovu bolest na endokarditis prirodnih valvula i endokarditis veštačkih valvula.
INFEKTIVNI ENDOKARDITIS
Infektivni endokarditis označava infekciju (bakterijsku, gljivičnu) endotelijalne površine srca, sa predilekcijom za endotelijum srčanih valvula.
Etiologija:
U preko 90% slučajeva infektivni endokarditis je izazvan bakterijama. Savremena klasifikasija deli ovu bolest na endokarditis prirodnih valvula i endokarditis veštačkih valvula. Razlika izmedu ova dva entiteta je u vrsti uzročnika, s obzirom da je endokarditisjdrodnih valvula izazvan, najčešće, streptokokama (50-70%), stajilokokama (25%) i enterokokama (10%), dok je endokarditis veštažkih valvula izazvan stafilokokama (50%), gram negativnim bacilima (20%) i gljivi- cama (aspergilus i kandida, 10%). Većina_bolesnika, sa endokarditisom prirodne valvule, ima neku urodenu ili stečenu valvularnu manu koja predisponira za razvojinfekcije u toku bakterijemije, koja nastaje tokom vadenja zuba, ili neke endoskopske ili hirurške procedure. Inicijalna promena je oštećenje endotela i formiranje vegetacije, koja se sastoji od amorfhe mase ctrombocit^ i (fibrina,) velikog broja mflcroorganizama i ograničenog broja inflamatornihieHjžP. Treba zapamtiti da se vegetacije gotovo nikada ne formiraju na intaktnom endotelu. Gljivični endokarditis se razvija, uglavnom, kod intravenskih narkomana i imunokompromitovanih i to na pulmonalnoj i trikuspidnoj valvuli.
Dijagnoza:
Klinička slika zavisi od uzročnika, opšteg stanja bolesnika,prethodnog kardiološkog statusa i dužine trajanje bolesti. Endokarditis veštačkih valvula uglavnom daje težu kliničku sliku, naročito u prva dva meseca od implantacije valvula. Opšti simptomi i znaci su temperatura (često subfe- brilna), malaksaiost, nejasni bolovi u zglobovima i mišićima, gubitak telesne težine, splenomegalija, anemija (koža boje bele kafe), šum na srcu (već postojeći ili novonastali). Nešto specifičnije za infektivni endokarditis, mada ne i patogenomonične, su perifeme manifestacije kao Što su pretehije (konjuktiva, bukalna sluznica), splinter hemoragije (subungvalna krvavlje- nja), Oslerovi čvorići (mali, bolno osetijivi subkutani noduli na jagodicama prstiju), Janewayejeve lezije (eritematozne makule na dlanovima) i Rotove mrlje (ovalne retinalne hemoragije). Komplikacjje infektivnog endokarditisa su embolizacije (CNS, bubrezi, slezina), akutna aorta i /ili mitralna regurgitacija, anulami apscesi, popuštanje srca, glojrremlonefrilis, stvaranje mikotičkih aneuriani. Veoma je bitno uzeti hemokulture (tri uzorka sa razmakom od 30 minuta), kako bi se identifikovao uzrgčnik- Od ostalih laboratorijskih testova, nalazimo povišenu leukocitozu, povišene indikatore zapaljenja (sedimentacijar fibrinogen, C reaktivni protein), povišene imunoglobuline i imunokomplekse. anemiju i specifična antitela. EKG je nespecifičan, ukoliko se stvori anularni apsec može se naći AV blok različitog stepena. RTG srca i pluća je nespecifičan. Ehokardiogram je od velikog značaja u dijagnostici infektivnog endokarditisa, jer može vizualizovati vegetacije.
Terapija:
U gotovo svih bolesnika, sa valvularnom iji srčanom manom i u svih bolesnika sa implanitamom veštačom valvulom, neophodna je profilaksa infektivnog endokarditisa. Kod procedura, daje se amoksicilin peroralno (klindamicin za alergične na penicilin), dok se kod genitourinamih i gastrointestinalnih procedura, daju ampicilin i gentamicin (vankomicin i gentamicin za alergične na penicilin). Tera- pija infektivnog endokarditisa sprovodi se u_bolnici, u trajanju od četiri do šest nedelja. Antibiotici se po pravilu, daju prema antibiogramu, a dok se čekaju rezultati, može se početi sa davanjem penicilina G i gentamicina (endokarditis prirodnih valvula), odnosno vankomicina; gentamicina i penicilina širokog spekta (endokarditis veštačkih valvula). Lečenje gljivičnog endokarditisa se sprovodi amfotericinom B.