Kolienteritisi su akutna infektivna oboljenja koja se javljaju kod odojčadi a odlikuju se enteritičnim sindromom, toksikozom, hidroelektrolitnim poremećajem i visokim letalitetom.
ETIOLOGIJA
Kolienteritisi su izazvani patogenom E. coli. Kolibakterije su normalni stanovnici creva čoveka, ali određeni serotipovi izazivaju najrazličitija oboljenja. Ešerihija koli može biti: 1. Enteropatogena E. coli (izazivač dijareje kod dece najčešće u vidu sporadičnih slučajeva), 2. Enterotoksigena soj E.coli (izaziva pseudokolerična oboljenja češće kod dece a rede kod odraslih u vidu poje¬dinačnih slučajeva ili u vidu epidemija), 3. Enteroinvazivni soj E.coli (šigelo- formna bolest), 4. Enterohemoragični soj E.coli (dizenteriformnu bolest – krvave stolice sa kolitisom)
EPIDEMIOLOGIJA Kolienteritisi
Prirodni izvor infekcije je oboleo čovek ili kliconoša. Oboleli čovek izlučuje velike količine bakterija, (IO8-IO9 bakterija u 1 gramu fekalija). Mehanizam prenošenja infekcije je fekalno-oralni. Infekcija se prenosi prljavim rukama, kontaminiranim namirnicama i predmetima iz okruženja bolesnika. Oboljenje se najčešće javlja među decom u dečijim kolektivima ili na dečijim odeljenjima. Među decom posebno je osetljiv uzrast dece od 3 do 6 meseci, a posebno nedonoščad, hipotrofična i deca na veštačkoj ishrani.
PATOGENEZA Kolienteritisi
Infekcija E. coli može nastati na dva načina egzogeno i endogeno. Kod egzogenog nastanka infekcije ulazna vrata su usta i služokoža tankog creva. Kod kliconoštva kao i kod lečenja zbog neke druge infekcije dolazi do poremećaja normalne crevne flore, bujanja rezistentnih sojeva E.coli te nastaje endogena infekcija. Kada uzročnik dospe do sluzokože tankog creva dolazi do prodora u enterocite, uslovljavajući oštećenje i inflitraciju ćelija. U slučajevima kada dolazi do septične invazije prodire u regionalne limfne žlezde a potom putem krvi zahvata organe.
Kod raspadanja E. coli dolazi do oslobađanja endotoksina koji ima neurotropno dejstvo (CNS i VNS). Endotoksin selektivno deluje na enzimski sistem enterocita, tj. na adenil-ciklazu sa posledičnim povećanjem koncentracije nivoa AMP. Ovo dovodi do enormne sekrecije tečnosti i elektrolita, što za¬jedno sa razdraženim crevnim receptorima izaziva poremećaj crevne peristalti¬ke, povraćanje, učestale prolivaste stolice, poremećaj ishrane i poremećaj de-toksikacione funkcije jetre. Hidro-jonski i hemodinamski poremećaj uslovljava hipovolemiju, hipoksiju i acidozu. Tokom terminalne faze dolazi do pareze creva. Toksikoza se pojačava i kao posledica nagomilavanja raspadnih produkata belančevina i ugljenih hidrata.
Enteroinvazivni sojevi se odlikuju invazijom u enterocite i razvojem zapaljenskog procesa. Posle preboljevanja bolesti u serumu bolesnika se javljaju specifični aglutinini.
PATOANATOMSKE PROMENE
Glavne patomorfološke promene se nalaze u gornjim delovima tankog creva. Služokoža je različito promenjena – od kataralno do fibrozno nekrotične.
Regionalne limfne žlezde su izmenjene. U organim a obolelog se zapažaju distrofične promene.
KLINIČKA SLIKA
Prosečno se inkubacija kreće od 4-5 dana, mada može da oscilira između 3 i 15 dana. Bolest obično počinje naglo, povišenom telesnom temperaturom, povraćanjem, bolovima u trbuhu, uznemironošcu kao i učestalim prolivastim stolicama. Međutim može da počne i postepeno sa slabim apetitom, neraspoloženjem i mršavljenjem. Telesna temperatura je različito povišena ali kod hipotrofične dece može biti odsutna. Stolice su tečne, žute ili žuto-zelenkaste sa pri¬mesama sluzi ili krvi. Imaju neprijatan miris. Deca su obično bleda, za znacima dehidromineralizacije (smanjen turgor i elastičnost kože). Bolest se obično završava posle 1-2 nedelje. Prema stepenu ispoljenosti kliničke slike kod obolelih razlikuju se : laki, srednje teški, teški, septični i dizenteriformni oblik.
1. Laki oblik kolienteritisa se odlikuje normalnom ili lako povišenom te¬lesnom temperaturom i relativno dobrim opštim stanjem. Stolice su tečne a nji¬hov broj se kreće od 3-5 za 24 sata.
2. Srednje teški oblik počinje naglo sa povišenom telesnom temperatur¬om, izraženim meteorizmom. Stolice su tečne a njihov broj se kreće od 10 do 12 dnevno, sa povraćanjem i ispoljenim znacima intoksikacije. Kao rezultat de¬hidromineralizacije dolazi do oslabljenog turgora, slabljenje elastičnosti kože, jezik je suv, obložen.
3. Teški oblik enterokolitisa se javlja kod odojčadi koja su na veštačkoj ishrani ili imaju neku pridruženu infekciju. Početak je nagao sa povišenom te¬lesnom temperaturom čija se vrednost kreće od 38-39 stepena C. Povraćanja su česta, 10-15 puta dnevno. Stolice su tečne, žute ili žuto-zelenkaste. Kardiovas¬kularni sistem je teško narušen pa se registruju: tahikardija, hipotenzije, tihi sr¬čani tonovi i slabo punjen puls. Bolest se odlikuje izraženom toksikozom (kara¬kterističan izgled lica, dehidromineralizacija, hipotenzija, hipovolemija, oliguri- ja, anurija do šoka) sa toksičnom encefalopatijom (uznemirenost, konvulzije, hiporefeleksija, poremećaj svesti). Ekstremiteti su hladni a prsti cijanotični. Tok i ishod bolesti zavisi od stepena intoksikacije. J
4. Septični oblik se odlikuje septičnim temperaturama, intezivnim prez- nojavanjem, znacima intoksikacije, popuštanjem kardiovaskularnog sistema, gubitkom telesne mase, pojavom hemoragične ospe, hepato-splenomegalijom i dr. Ovaj oblik je težak te se uglavnom završava letalno.
5. Dizenteriformni oblik se odlikuje pojavom krvavo-sluzavih stolica. Neki autori opisuju i pseudokolerični oblik bolesti, koji se odlikuje profuznim gubitkom tečnosti i elektrolita zbog povraćanja i upornih dijareja.
KOMPLIKACIJE
Tokom kolienteritisa zapažaju se razne komplikacije: bronhopneumonija, plueritis, peritonitis, otitis, meningitis, toksični miokarditis i dr.
DIJAGNOZA
Dijagnoza se postavlja na osnovu epidemioloških podataka, kliničke slike i etiološke potvrde. Etiološka dijagnoza je moguća na osnovu direknog dokazivanja uzročnika (koprokultura, autopsijski materijal, bris predmeta iz okruženja) i indirektna (serološka).
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
U diferencijalno dijagnostičkom razmatranju dolazi u obzir infekcija ši- gelama, salmonelama, stafilokokom i uslovno patogenim bakterijama, rota vi¬rusom, Norvalk virusom i dr.
TERAPIJA
Lečenje kolienteritisa je složeno i sprovodi se dijetskim režimom, re- hidromineralizacijom i etiološkom terapijom. Dijetetski režim se sastoji od unosa majčinog mleka ili drugog mleka specijalno prilagođenog za uzrast bole¬snika. Pored toga koristi se supa od povrica, pire od šargarepe, pečena jabuka i dr. Rehidromineralizacijom se brzo se koriguje volumen tečnosti i elektroliti metodom Hiršhom (sol. NaCl 0,9% 200ml + sol KC1 15% lOml + sol NaC03 8,4% 15ml +sol. Glikoze 5% 500ml). Deca se rehidriraju tokom 4-6 sata. Kod lakših oblika koristi se rastvor prema preporuci SZO (NaCl-3,5 g, KCl-1,5 g, NaHC03-2,5 g i 20 g glikoze rastvorene u litar vode).
Etiološka terapija se sprovodi tokom 7-10 dana. U lečenju ove vrste infekcije se koristi Garamicin (3-5 mg/kg t.t. podeljene u dve doze), Amikacin(10-15 mg/kg t.t. podeljen u 2- 3 doze, sa tim da se tokom dana ne da veća doza od 1,5 g), Neomicin, Ampici- lin, Hloramfenikol kao i Sulfonamid. Pored toga u lečenju može da se koristi plazma, hemotransfuzija, gama globulin, vitamini i dr.
PROGNOZA
Nepovoljna evolucija se sreće kod dece uzrasta do 6 meseca.
PROFILAKSA
Mere profilakse se sprovode u okviru dečjih kolektiva i one se odnose na nadzor nad osobljem koje se bavi negom bolesnika. Preporučuje se prirodna is¬hrana odojčeta. Imunoprofilaksa kod bolesnika sa kolienteritisom nije razrađena.
