Krimska groznica – Uzročnik ove groznice je arhovirus koji pripada grupi Bunyaviridae.
EPIDEMIOLOGIJA
Izvor infekcije za ljude su inficirani krpelji, oboleli ljidi i njihovi organi i veoma retko, inficirane domaće životinje. Moguć je i interhumani prenos. Infekcija se prenosi kontaktom sa zaraženom krvi a preko oštećene kože i sluzokože. Oboljenje se javlja u periodu mart-septembar kada se u prirodi nalaze zaraženi krpelji.
Krimska groznica PATOGENEZA
Nakon uboda krpelja virus putem krvi dospeva u target organ a to je endotel kapilara gde se razmnožava izazivajući povećanu propustljivost. Kao posledica povećane propustljivosti javljaju se hemodinamski poremećaji. Hemoragijski sindrom nastaje kompleksnim mehanizmima (trombocitopenija i disfunkcija trombocita, diseminovana koagulopatija, povećana kapilarna fragilnost).
KLINIČKA SLIKA
Klinička slika nastaje nakon inkubacije od 5-7 dana (1-14) a karakteriše se naglim skokom temperature do 40 stepeni, jezom, drhtavicom, glavoboljom i bolovima u slabinama. Bolesnik je pletoričan sa injiciranim konjunktivama. Posle trećeg dana bolesti javljaju se znaci hemoragijskog sindroma u vidu epistakse, gingivoragije, hematemeze, melene, hematurije, metroragije, petehija po koži trbuha, grudima, leđima. Izražena je hipotenzija, tahikardija.
U manjem broju slučajeva bolest se završava ovom fazom. Češće se javlja dvofazni tok kada se bolest nakon kratkotrajnog pada temperature pogoršava intenzivnijim krvavljenjem, produbljenom intoksikacijom, povraćanjem, bradikardijom. Klinički se zapaža febrilnost, somnolencija, hipotenzija sa muklim tonovima, hepatomegalija, meteorizam. U laboratorijskim analizama se otkriva leukopenija sa trombocitopenijom i padom protrombina.
KOMPLIKACIJE
Oporavak traje 3-4 nedelje, a letalitet se kreće od 2-8%. Komplikacije su razna gnojenja u vidu angina, bakterijskih parotitisa, pneumonija, peritonitisa, epididimitisa, sepse. Moguća je masna nekroza jetre.
DIJAGNOZA
Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu epidemioloških podataka (ujed krpelja), kliničke slike u kojoj dominira febrilna bolest praćena hemoragijskim sindromom, izolacije uzročnika iz krvi bolesnika u prvih 7 dana ili iz tkiva pri obdukciji i seroloških analiza.
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
Diferencijalno-dijagnostički treba isključiti težak grip, leptospirozu, Pa- patači groznicu, HGBS, sepsu, pegavi tifus, leukozu, Henoch-Schenleina purpuru, esencijalnu trombocitopeniju.
TERAPIJA
Terapija je simptomatska. Treba sprečavati sekundarnu bakterijsku infekciju antibioticima. Indikovano je davanje seruma rekonvalescenata, serum vakcinisanih osoba ili specifične imunoglobuline. U akutnoj fazi bolesti obavezna je izolacija bolesnika.
PREVENCIJA
Kod osoba koje su bile u kontaktu sa zaraženom krvlju primenjuje se hiperimuni serum konja. U poslednje vreme se u cilju postekspozicione profilakse kod osoba koristi ribavirin.
