Situacija u kojoj smo se svi do sada nalazili, u smislu vanrednog stanja i izolacije, dodatno je uticala na mentalno i fizičko zdravlje osoba sa hroničnim bolestima, poput dijabetesa. Naši pacijenti, dijabetičari, nisu bili u mogućnosti da upražnjavaju fizičku aktivnost, a u novim okolnostima, nije uvek bilo lako sprovoditi uravnoteženu i zdravu ishranu. Bez korekcije kalorijskog unosa i uz smanjenu fizičku aktivnost, zdravstveno stanje ovih osoba se pogoršavalo u najvećem broju slučajeva.
Lečenje dijabetesa
U vanrednoj situaciji različiti su bili načini na koji su se ljudi suočavali sa novim okolnostima i navikama. Većina, ako ne i svi mi, smo osećali izvestan stepen neizvesnosti i zabrinutosti kako za svoje zdravlje, tako i za zdravlje svojih najbližih. Osobe sa dijabetesom su bile posebno osetljive, jer ukoliko bi se zarazile, imale su veći rizik da postanu ozbiljno bolesne. Dodatno, postojala je bojazan za dostupnošću lekova za dijabetes a pacijenti nisu imali mogućnost da dolaze na redovne kontrole kod svojih izabranih lekara i endokrinologa. Sve ovo zajedno je sigurno donekle uticalo i na dobru kontrolu dijabetesa koja je najvažniji preduslov za prevenciju komplikacija, a znamo da su one glavni uzrok invaliditeta i smrtnih ishoda.
Zato je u ovom trenutku važno da se vratimo na osnovne ciljeve lečenja dijabetesa, odnosno da skrenemo pažnju na bolju kontrolu bolesti, i da, uz nastavak adekvatne terapije, pomognemo da se pacijenti osećaju dobro, u cilju prevencije potencijalnih vaskularnih oštećenja i nastanka komplikacija.
Kada pričamo o dobroj glikemijskoj kontroli, govorimo zapravo o tri glavna parametra, čije vrednosti nam ukazuju na to da li se pacijent nalazi u granicama ciljnih vrednosti. Ta tri parametra su:
1. HbA1c ili glikozilirani hemoglobin koji je pokazatelj prosečnog nivoa glukoze u krvi i daje celokupnu sliku o tome koliki je prosečan nivo glukoze u krvi tokom perioda od oko 3 meseca pre merenja. Cilj je da bude ≤ 7%.
2. Glikemija u krvi našte (nagladno) je jedna od važnih metoda za dijagnozu dijabetesa, ali i za procenu kontrole dijabetesa. Očekujemo da bude ≤ 7 mmol/L.
3. Postprandijalna glikemija se odnosi na koncentraciju glukoze u krvi 1-2 sata posle početka obroka. Preporuka je da bude ≤ 9 mmol/L.
Takođe, jedan od važnih ciljeva je i izbegavanje pojave niskih vrednosti šećera u krvi odnosno vrednosti ≤ 3,5 mmol/L tj. hipoglikemija , kao i izbegavanje naglih skokova i padova šećera u krvi (varijabilnost glikemije).
Tipovi dijabetesa
Kod dijabetesa tip 1 koji pogađa ~10% osoba sa dijabetesom, pored higijensko-dijetetskog režima, jedina terapija koju imamo je insulin. Kod ovih osoba uz adekvatnu insulinsku terapiju, neophodno je naglasiti da je optimalni opseg nivoa glukoze u krvi od 6 do 10 mmol/l. Savet koji se lako pamti: sve vrednosti šećera u krvi moraju biti jednocifrene. U slučaju povišene vrednosti nivoa glukoze u krvi, postupati prema preporukama koje su date u lokalnim vodičima i smernicama. Pacijenti sa dijabetesom tip 1 su često dobro edukovani i znaju kako treba da postupaju u slučaju da imaju simptome hiperglikemija, ali i hipoglikemija.
Kod dijabetesa tip 2, koji pogađa mnogo veću populaciju (~90% obolelih), u osnovi se nalaze dva poremećaja: insulinska rezistencija i nedovoljna sekrecija insulina. Zato, pored higijensko-dijetetskog režima, postoji mnogo različitih terapijskih opcija. Ali kako je dijabetes tip 2 progresivna bolest za nju je potrebna stalna kontrola, stalna revizija i korekcija terapije, kako bi se postigla i održala dobra glikoregulacija.
Potreban je oprez kod osoba sa dijabetesom tip 2 u slučaju postojanja sledećih simptoma koji se ispoljavaju u prisustvu povišenih vrednosti nivoa glukoze u krvi:
a. Pojačano žeđenje/suvoća usta
b. Učestalo mokrenje
c. Pojačano zamaranje
d. Gubitak u telesnoj težini
Kako bolest odmiče, najvećem broju slučajeva, biće neophodno uvođenje insulina koji jedini može održavati pacijenta u granicama dobre kontrole. Insulinska terapija je najefikasnija na duže staze i najviše odgovara fiziološkim potrebama organizma. Sa modernom insulinskom terapijom smanjuje se broj neželjenih reakcija poput hipoglikemija i moguće je postići ciljne vrednosti, te ostvariti dobru kontrolu dijabetesa.
Potrebno je da osobe sa tipom 2 dijabetesa na insulinskoj terapiji imaju dovoljnu količinu test traka za monitoring glukoze u krvi. Vrlo je važno da sprovode samokontrolu u kućnim uslovima, koja podrazumeva merenje glikemije našte, ali i u toku dana 1-2h nakon obroka. Sve ove vrednosti je dobro da beleže u svojim dnevnicima za samokontrolu, kako bi, kada dođu na kontrolu kod svog izabranog lekara i endokrinologa, oni mogli da imaju uvid u zdravstveno stanje bolesnika i potrebu za korekcijom terapije. I za pacijente sa tipom 2 dijabetesa neophodno je naglasiti da je optimalni opseg nivoa glukoze u krvi od 6 do 10mmol/l, odnosno da sve vrednosti šećera u krvi moraju biti jednocifrene.
Koji bi bili saveti za pripremu pacijenata kada budu došli na prvu narednu kontrolu?
Važno je da pacijenti dođu pripremljeni na pregled što podrazumeva da, pored svoje terapije i doza lekova ili insulina koje trenutno uzimaju, imaju i zabeležene vrednosti glikemije u krvi o kojima smo govorili (glikemiju našte i postprandijalne glikemije). Takođe je od velikog značaja da naglase da su imali simptome hipoglikemija, ukoliko ih je bilo. Bilo bi dobro da poseduju poslednji rezultat vrednosti glikoziliranog hemoglobina. Svakako, kao i do sada, postoji opcija da kontaktiraju i svog izabranog lekara za savet.
Autor:
dr Katarina Odanović. endokrinolog – Opšta bolnica Valjevo
