Sve veći broj bolesti otpornih na lekove mogao bi da dovede do apokaliptičnog scenarija, izjavila je Deli Dejvis, jedna od ključnih osoba zaduženih za zdravstvo u Velikoj Britaniji.
Dejvisova smatra da postoji rizik od toga da će za 20 godina mladi ljudi koji se podvrgnu nekoj operaciji umirati od rutinskih infekcija pošto čovečanstvo više neće imati antibiotike koji su efikasni. Po njenim rečima već sada postoje lekovi koji su neefikasni.
Penicilin vipe nije učinkovit protiv stafilokoknih infekcija rana, ampicilin (vrsta penicilina) se više ne koristi za lečenje infekcija urinarnog trakta a ciprofloksacin (sintetički antibiotik) je sada beskoristan protiv gonoreje, a sve je više lekova koji gube svoje dejstvo.
Razvijanje novih antibiotika dugo je i skupo, tako da se farmaceutska industrija fokusirala na druga polja medicine.
„Apelujem na doktore i pacijente da razmisle o tome koje lekove traže i koje lekove prepisuju. Bakterije se adaptiraju i pronalaze načine da prežive efekte antibiotika što vremenom dovodi do njihove otpornosti na postojeće lekove. Što više koristimo antibiotike, to je sve veći broj bakterija koje postaju otporne“, izjavila je Dejvisova.
Promene u modernoj medicini pogoršale su ovaj problem čineći pacijente još ranjivijim na infekcije.
Na primer, tretman za lečenje raka slabi imuni sistem a upotreba katetera povećava šanse da bakterije uđu u krvni sistem.
Smešteno u: ŽIVOT · Oznake: antibiotik, bakterije, bolest, farmaceutska industrija, infekcija, lekovi, pilule, tablete, tretman
