Mitralna stenoza je najčešće posledic preležane reumatske groznice koja dovodi do zadebljanja listića, fuzije komisura i skraćenia i zadebljanja hordi. Kongenitalna mitralna stenoza se sreće isključivo kod dece i udružena je sa drugim anomalijama.
Mitraina stenoza predstavlja opstrukciju ulaza krvi u |evu jcpmoru na nivou mitralne vajvule, nastala kao posledica strukturnog poremećaia valvulamog i/ili subvaivularnog aparata.
Etiologija:
Mitralna stenoza je najčešće posledic preležane reumatske groznice koja dovodi do zadebljanja listića, fuzije komisura i skraćenia i zadebljanja hordi. Kongenitalna mitralna stenoza se sreće isključivo kod dece i udružena je sa drugim anomalijama. Smanjenje površine mitralne valvule (normalno 4-6 cm2) dovodi do povećanja pritisaka u levoj pretk- omori koje se prenosi na plućnu cirkailaciju i dovodi do pojave tegoba. Povećanje plućnih pritisaka je naročito izraženo u naporu. Mitralna stenoza se, po površini mitralne valvule, deli na blagu (>l .5 cm2), umerenu (1-1.5 cm2) i tešku (<1 cm2).
Dijagnoza:
Bolesnici se žale na dispneju u naporu, zamor, nepravilan rad srca (atrijalna fibrilacija), hemoptizije, promukjost (pritisak uvećane leve pretkomore na nervu laringeus recurens). Može doći do pojave znakova i simptoma popuStanja desnog srca, kao i perifeme^mbolizacije (dislo- ciranje tromba iz leve pretkomore). Inspekcijom se vidi crvenilo obraza i jagodica (facies mitraIis). Auskulatacijom srca zapaža se pojačan prvi ton, zvek otvaranja mitralne valvule i tipičan šum dijastolnog dobovanja na vrhu. Laboratorija je nespecifična. Na EKG-u se često zapaža hiper- trofija leve pretkomore (P mitrale, vidi poglavlje elektrokardiografija); atrijalna fibrilacija se javlja u 40% bolesnika. Na RTG snimku srca i pluća, uočava se uvećanje leve pretkomore, kalrifikatj mitralne valvule i znaci plućne hipertenzije (uvećan konus plućne arterije, ispunjen srčani zaliv). Ehokardiografijom se tačno može izmeriti površina mitralne valvule, kao i odrediti morfologija mitralnog aparata.
Terapija:
Medikamentna terapija usmerena je na otklanjanje kongrestije (diuretici, restrikcija unosa soli), prevenciju reumatske groznice, infektivnog endokarditisa i distalnih embolizacija u bolesnika sa atrijalnom fibrilacijom (oralni antikoagulansi). Takode je preporučljivo smanjenje fizičke aktivnosti, a ukoliko se tegobe javljaju pri minimalnom naporu, treba dati beta-blokatore ili antagoniste kalcijuma. Ukoliko je bolesnik simptomatičan na medikamentnoj terapiji, naročito ako je površina mitralne valvule < 1.5_cm2, treba razmišljati o perkutanoj balon dilataciji mitralne valvule) ili hirurškoj intervenciji (otvorena ili zatvorena komisurotomija, zamena mitralne valvule).