Nedovoljno sna može da dovede do mogućeg razvoja gojaznosti ili čak dijabetes tipa 2 pokazala je studija istraživača Univerziteta južne Australije.
Nedovoljno sna može da dovede do mogućeg razvoja gojaznosti ili čak dijabetes tipa 2 pokazala je studija istraživača Univerziteta južne Australije.
Dr Siobhan Banks, istraživač sa UniSA Centra za istraživanje sna, kaže da ljudi koji spavaju samo četiri do pet sati dnevno imaju veći rizik za pojavu gojaznosti i drugih zdravstvenih problema.
„Rezultati naše studije odnosi se na ljude koji spavaju samo četiri ili pet sati dnevno, što nije neobično za neke zaposlene tokom radne nedelje“, kaže ona.
„Ono što smo pronašli ukazuje na to da manje sna može biti faktor u razvoju gojaznosti, a možda i tip 2 dijabetesa jer se remeti redovno i efikasno funkcionisanje metabolizma.“
Dr Banks predstavila je svoja istraživanja na skupu “Biodiverzitet sna „, na 22. naučnom sastanaku australijksog udruženja za san održanog u Christchurch, Novi Zeland.
U studiji dr Banks učestvovalo je deset zdravih mladih muškaraca u ranim 20-tim. Tokom noći dozvoljeno im je bilo samo četiri do pet sati sna tokom 5 dana, na taj način se simulirala naporna radna nedelja. Ishrana, aktivnost i uslovi života bili su strogo kontrolisani u periodu od osam dana.
Na početku i na kraju studije uzimani su uzorci krvi i merene su vrednosti glukoze, insulina i hormona leptina koji je inicijelni znak za povećanje masti u krvi.
„Kratkoročna ograničenja sna pokazala su poremećaj u metabolizmu šećera kod ovih inače zdravih ljudi, koji su se karakterisali visokim nivoom glukoze koji nije bio pod kontrolom povećanja insulina“, kaže dr Banks.
“ Pojavilo se smanjenje tolerancije na glukozu povezano sa ishranom u jutranjim satima što ukazuje da je bilo indukcije insulinske rezistencije. Insulin je hormon za skladištenje masti, pa ako vrednosti insulina ostanu povećane tokom hronične nesanice, javlja se tendencija u organizmu da skladišti energiju pre nego da je troši.
„Drugi hormon čije su vrednosti merene je leptin. Leptin je hormon koga luče masne ćelije i reguliše unos energije i masnih naslaga. Povećanje nivoa ovog hormona ukazuje na to da pojedinac ima dovoljno energije uskladištene u telu. Ova studija je pokazala da koncentracija leptina povećava tokom hronične nesanice, što sugeriše da su učesnici imali pozitivan energetski bilans, verovatno zbog svoje fizičke neaktivnosti tokom.
„Visoke koncentracije leptina mogu da dovedu do zasićenosti leptinom, što dovodi do neadekvatnog osećaja sitosti nakon jela, što dovodi do želje za novim obrokom.“
Source: University of South Australia: Sleep Down Under 2010, Christchurch
